Коруптивне афере Николе Шпирића

У протеклих 10 година потпредсједник СНСД-а Никола Шпирић доводио се у везу с неколико криминалних и коруптивних афера на које је бх. правосуђе остало нијемо. Зато су реаговале Сједињене Америчке Државе те су Шпирића ставиле на црну листу, уводећи му санкције, као и његовој породици, и забрањујући му улазак у САД.

Босна и Херцеговина 11.09.2018 | 10:32 У одлуци Стате Департмента се наводи да су санкције Шпирићу, који је и посланик у државном парламенту, уведене због дубоке умијешаности у корупцију.

"Шпирић је био инволвиран и остварио је бенефите од јавне корупције, укључујући прихватање користи у замјену за уплитања у јавне процесе за вријеме мандата посланика у Представничком дому у Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине", наводи се на страници Стате Департмента.

У образложењу се наводи да је Шпирић био укључен у значајну корупцију за вријеме мандата посланика у Представничком дому ПСБиХ. Афере на које подсјећамо у наставку су актуелне од 2008. године па у наредних неколико година. Шпирић је посланик тек у посљедњем и још увијек актуелном сазиву Представничког дома. У периоду од 2006. до 2014. обнашао је функцију предсједавајућег Савјетаминистара и министра финансија БиХ.

Каквим информацијама о коруптивној умијешаности Николе Шпирића у посљедње четири године располаже Стате Департмент, за сада није познато. У наставку подсјећамо на неке раније афере.

Коруптивне афере у којима се спомињао Никола Шпирић тешке су стотине хиљада евра, али је бх. правосуђе, осим стидљивих покретања истраге и хитрог обустављања истрага, остало нијемо.

Афера Ауди

Шпирић је 2009. године био кључна фигура афере "Ауди". Ради се о куповини службеног аутомобила за њега, гдје је цијена возила за само један дан необјашњиво порасла за 86.000 КМ.

Медији су већ 2008. године извијестили да је фирма Трансјуг из Доњег Жабара купила спорни аутомобил марке Ауди од фирме Брчко Гас за 133.233 КМ, да би га само дан послије продала Генералном секретаријату Савјета министара БиХ за невјероватних 219.900 КМ. Тадашњи замјеник Николе Шпирића Фуад Касумовић тврдио је да из оригиналних рачуна произилазе основе сумње да је буџет државних институција овом куповином оштећен за 86.667 КМ.

Такође, тих дана се нагађало и да је Никола Шпирић, након што му је наводно дојављено да ће се водити истрага о овом случају, наредио "преправљање" аутомобила како би се створио дојам да је Савјет министара БиХ стварно платило све што је приказано у фактури.

Ипак, 11. октобра 2013. године Тужилаштво БиХ обавијестило је СИПА-у о обустави истраге у овом предмету. Из Тужилаштва БиХ тада су казали да Шпирић никада није био предмет истраге у том предмету и да је испитан само у својству свједока.

Купио стан у Бечу "продајом књига"

Два пута је "вођена истрага" у случају куповине стана Николе Шпирића у Бечу. Наиме, СИПА је провјеравала Шпирићеве банковне трансакције из 2008. године, када се на његовим рачунима појавило више од 400 хиљада евра. Тим новцем Шпирић је купио стан у Бечу.

Почетком 2016. године тадашњи главни тужилац Тужилаштва БиХ Горан Салиховић је казао да је формиран предмет у вези с куповином стана Николе Шпирића, али је неколико мјесеци касније казао да истрага никада званично није ни отворена.

Међутим када је Гордана Тадић преузела позицију в. д. главног тужиоца поново се активирала прича о куповини стана. СИПА је тада покренула истрагу о утврђивању поријекла новца за куповину стана те је обављен и разговор са Шпирићем.

Он је тада казао како је новац који се налази на његовом рачуну (више од 400.000 евра) зарадио продајом књига и донација које је добио од пријатеља. Ни у том предмету Шпирић никада није одговарао.

Пријављен за непотизам

Николу Шпирића су пријављивали и за непотизам и несавјестан рад у служби. Наиме, бивши радник Фонда за повратак БиХ Ирина Ловрић је поднијела кривичну пријаву против Шпирића, зато што је као министар финансија и трезора дозволио исплату плаћа тадашњем директору Фонда за повратак БиХ Млађену Божовићу и након истека мандата.

Кривотворио извјештај

Шпирића су одређене колеге парламентарци оптужили да је као предсједавајући Заједничке комисије Парламентарне скупштине БиХ за надзор над Обавјештајно-безбједносном агенцијом (ОБА) БиХ упутио ОБА-и кривотворене документе са закључцима које чланови парламентарне комисије никада нису усвојили.

У оквиру првог измишљеног закључка, Шпирић наређује главном инспектору (не генералном директору ОБА) Дамиру Беванди да истражи да ли је било процедуралних грешака у поступку код завођења документа "Ушће" (повјерљива документација ОБА која се односила на праћење српских криминалаца у БиХ).

Осим овог непостојећег "закључка" Шпирић додаје још један непостојећи. И опет је задужио Дамира Беванду да истражи и комисији достави комплетну документацију "поводом представке М. Т.". Из истраге је поново изостављен генерални директор ОБА.

Све ово никада није било довољно бх. правосуђу за конкретнији потез, за оптужницу или нешто слично.

(БН/Клиx)