Прича: У одбрану "Орлова" - не газите српску будућност!

У реду, нису се пласирали у осмину финала, изгубили су две од три утакмице, али да ли заиста и овај пут морамо да "сахрањујемо" српски фудбал због неуспеха репрезентација на Светском првенству?

Фудбал 29.06.2018 | 00:00 Сви смо очекивали више, надали се бар победи више, нокаут фази и неком изненађењу, али није се догодило. Ипак, да ли је наступ Србије на Мундијалу мора да се одмах дочека "на нож" и одмах да гађамо фудбалере отровним стрелицама? 

Истина, с обзиром на клубове и лиге у којима већина њих наступа сам наступ на турниру не може и не сме да буде довољан, али не треба ни да заборавимо да наша фудбалска репрезентација од 2010. није урадили апсолутно ништа. 

Нисмо били способни ни квалификације да прођемо, ниједне, за два европска и једно Светско првенство. Штавише, често смо се брукали, губили бодове од далеко мање квалитетних противника, свађали се, правили циркус. 

Управо због тога ред је да коначно пружимо подршку и нашим фудбалерима како то често и редовно знамо да радимо другим спортистима попут кошаркаша, ватерполиста, одбојкаша. 

Без обзира шта ураде, нико никад их не пљује, грди, омаловажава. ОК, сви они су зарадили огроман кредит код нас због бројних победа, титула и радости које су нам доносили, али чак и када су они имали "фудбалске" епизоде, а било их је у последњих 10-20 година код свих, нисмо их "газили".

А шта су они радили након тога, након сваког пораза, дебакла, понижења они су се уз подршку навијача враћали на врх. 

Није ли ред да коначно дамо шансу и такву исту подршку и овим момцима? Не заборавите, у питању је једна од најмлађих селекција на Мундијалу у Русији. 

Десетак момака има мање од 23 године. Шта сте ви радили и где сте били са 23 године? Да ли сте били најбољи у свом послу? Тешко. Али вас нико због тога није критиковао. 

Зар ћемо заиста да већ сада те момке разоримо ментално и натерамо их да се плаше у сваком следећем наступу за репрезентацију да не изазову срџбу јавности? 

Имамо тим који без икаквих проблема у наредних 5-6 година може да постане, можда не сила, али један од јачих "играча" на светској фудбалској мапи. 

Коначно имамо екипу у којој се, чак ако тога и има, не види на сваком кораку да је фудбал у сенци сујете, зависти, свађа, сукоба... 

Ови момци, мислили и веровали ми у шта год желимо заиста били као један у протеклих неколико недеља, посебно ти млади момци на којима је будућност ове селекције. 

Па која још нормална репрезентација са толико великих звезда и ега успела да задржи сложност у ситуацији у којој се шест месеци пре најважнијег такмичења у каријери свих њих смени селектор који их је први окупио и довео ту.

Који још тим би избегао унутрашње нереде у ситуацији у којој се вишегодишњем капитену и легенди тима скида лидерска трака свега 2-3 месеца пред Мундијал, његов последњи у каријери? 

И у ком би то, не тиму, него универзуму тај исти фудбалер показао професионалност, карактер и људскост и остао у селекцији? Нико, нигде и никад. 

Треба да славимо овакав резултат с обзиром на хаотичне и неразумне промене у кључним деловима тима неколико месеци уочи турнира и благо речено чудан избор тест мечева. 

Зар заиста морамо одмах да пљујемо сваког играча због једно или чак два пораза? Није као да смо изгубили од Саудијске Арабије, Непала или Свазиленда па да су заиста заслужили јавно "каменовање". 

Изгубили су од тима који већ годинама игра редовно највећа такмичења и то више него добро, тима који је годинама једна фантастична целина и од другог тима који је "алфа и омега" сваког Светског првенства. 

И то су изгубили часно и после искрено великог труда да добију те мечеве, без обзира на то што је било лоших тренутака и полувремена, која не смеју да се дешавају на оваквим такмичењима.

Зашто се одмах критикује један младић попут Милоша Вељковића који је бачен у ватру без скоро икаквог искуства на оваквим такмичењима? 

Па како да сутра од њега имамо стабилног члана одбране ако га сада омаловажавамо? А није баш да смо због њега примили пет голова. 

Зашто се одмах пљује једно чудо од играча какав је Сергеј Милинковић-Савић јер није сам победио Швајцарску и Бразил? 

Читали смо целе сезоне како разбија у Лацију, али то никад није нити ће бити исто. Па ни много бољи и доказанији фудбалери не могу да се пореде у клупском и репрезентативном дресу. 

Не, није у питању незаинтересованост за национални тим, већ је једноставно све другачије у условима у којима игра поменути играч. 

А ми овде критикујемо момка који је тек пре неколико месеци постао репрезентативац. Па колико је играча у првих пет утакмица успело да уради оно што се од Сергеја очекивао? 

Да је био у тиму од почетка квалификационог циклуса па и да то буде колико-толико прихватљиво, али овај момак буквално није постојао на фудбалској сцени пре годину дана, а ми већ сада "убијамо" његову жељу да у будућности постане легенда "Орлова". 

А поседује све што је потребно да нам у наредним годинама донесе много среће и радости. На таквог играча смо чекали годинама, ред је да га "истрпимо" и сачекамо да сазри у оно што може да постане.

Зашто се одмах пљује један Душко Тошић због једног слабог наступа? Није он једини кривац за пораз од Швајцарске, а реалност је да је овај момак био вероватно наш најбољи дефанзивац на овом турниру. 

Нико не може све сам, посебно не одбрамбени играч, а ако ништа, Тошић је увек "гинуо" за репрезентацију. Ако сте заборавили, или ако не знате (а ово друго је вероватније), овај момак је буквално уништио своју каријеру због "орлова". 

Да, сада већ далеке 2008. се оглушио о наређење свог клуба Вердера како би играо за Србију, и то не на ЕУРО или Мундијалу, него на Олимпијским играма. 

Рекли су му не може, он им је рекао да је репрезентација за њега светиња. То му је запечатило каријеру у Бундслиги али индиректно и у лигама петице. 

То га није уздрмало, доказао је своју класу и Турској и остао веран Србији. Кад год је добијао позиве долазио је и давао све од себе, није се жалио нити избегавао да игра ни најнебитније утакмице. 

Када није био у плану није се бунио нити уносио раздор оптужујући било кога, већ је чекао нову прилику и са задовољством је прихватао. 

Зашто пљувати било ког играча који се нашао на терену о ове три утакмице без обзира на ниво игре који су приказали? Неки су били бољи, неки лошији, али ниједан од њих није ту био по казни нити је тако наступао.

Сваки од њих заслужује максимално поштовање и нашу подршку, ако не због овог наступа онда због сваког будућег јер ово није последње такмичење, а свакако није најважније за ову генерацију. Они ће тек да покажу шта знају, а без искрене подршке свих то неће бити могуће. 

Да су могли више, могли су, да су морали, морали су, али нису, нису се поклопиле све потребне коцкице, нисмо задовољни учињеним, али то није разлог да одмах отписујемо овај тим. 

Понављам, ови момци су будућност нашег фудбала, и то врло светла, млади су, талентовани, квалитетни и колико год многи сумњали, жељни да се докажу у дресу репрезентације Србије више него било ко од нас који их гледамо преко телевизије. 

За само неколико месеци креће нови циклус, Лига нација, ново такмичење које би умногоме могло да промени ток историје наше фудбалске репрезентације. 

Подржимо момке и помозимо им да се издигну из пораза и донесу у будућности много више него што смо се надали у Русији. Неко јесте одговоран за овакве резултате, али то су последњи играчи. 

Није било реално видети Србију даље од осмине финала на СП, али је више него реално очекивати и неколико корака даље на наредним такмичењима. 

Јер ови момци то могу. Ако буду имали подршку нације, зашто не би преокренули ствари као што су то рецимо учинили кошаркаши након разочаравајућих натупа прошле деценије и постали светска сила. Или бар тим кога ће се свако плашити.

Извор: Б92