Завршио факултет, обрађује имање

Александар Крстић из Угљевика одлучио је да се, након завршеног Правног факултета у Бијељини, умјесто у градску вреву или у потрагу за бољим животом негдје у иностранству, врати својим коријенима. Он је на обронцима Мајевице обновио породично имање, засадио воћњаке крушке виљамовке и полако од плате уређује и кућу и окућницу.

Република Српска 12.01.2018 | 16:52
Завршио факултет, обрађује имање
У вријеме када млади људи покушавају да пронађу и најмању могућност да се преселе негдје гдје их, како вјерују чека срећа и бољи живот, двадесетосмогодишњи Александар је ријешио да га сам направи. И то од оног што су му отац, који је погинуо у протеклом рату, и дјед оставили надомак Угљевика у Богутовом селу.

„На овај корак сам се одлучио прије свега из предузетничког духа, који имам ја и који има цијела моја породица. И са очеве и са мајчине стране су предузимљиви људи, одувијек су радили, мој дјед је био трговац, најугледнији човјек у селу. Самим тим и породица је била угледна, али силом прилика, рат је узео маха, породица се смањила. Отац је погинуо, стриц такође...Ја сам осјећао обавезу, прије свега према себи, друштву, породици да радим и стварам. Онда се рађају и амбиције. Када дођеш на село и затекнеш парцеле које су неуређене, онда размишљеш шта би то могло да се ради, како би могли да се остваре приходи, а самим тим и да се доприноси друштву.“

Иако дијете погинулог борца није чекао да му ишта падне са неба, или да му неко нешто поклони. Није ни тражио, него се латио посла и све узео у своје руке, и са поносом истиче да му је у свему на почетку највећа подршка била мајка.

„На првом мјесту мајка је била ту и да ме одгаји, васпита, да ми пружи љубав, а самим тим и подршку животну, како на плану образовања и развоја, тако и на привредном плану. Ја сам једно вријеме био без посла. Радио сам на дневницу, а истовремено сам волонтирао и у суду у Брчко дистрикту. Ишао сам у минус сваког мјесеца, али сам желио да учим и стварам. Ни правосуђе није одговорило волонтерима, али ја сам издржао и после се и запослио. Прве приходе које сам почео да остварујем ја сам и улагао. Ево, ове године сам засадио нови воћњак, исто 250 комада на 2,5 дунума и уложио сам око 1.500КМ. Очекујем принос већ од друге године, а у петој години очекујем пун принос.“

Упорност, воља, образовање и сигурност да је пут који је изабрао прави, дали су ефекта. Александар полако завршава и уређење куће коју је његов покојни отац започео. Правни факултет у Бијељини  завршио је са просјеком 9,13.

„Имао сам стипендију Владе Републике Српске и Рудника и термоелектране Угљевик. Сва та средства су ми омогућила да улажем у себе, у језике, да будем студент истраживач у Хашком трибуналу и да идем на праксу у суд. Једноставно да истражујем и изучавам материју која ме занима и за коју сам се опредијелио. Сва та новчана средства су употријебљена за едукацију и за даље усавршавање. Могу да захвалим мајци и породици прије свега, али и држави који су препознали знање и труд у мени и који су пружили прилику једном студенту, дјетету погинулог борца да настави да ствара даље тамо гдје је његов отац стао, не би ли створио породицу и одговорио друштву као частан и достојанствен човјек.“

Док већина образованих, или људи жељних успјеха у каријери преферира град над селом, овај природољубац је дошао до закључка И да спортске активности које је упражњавао може наставити на селу и још И да има користи од тога. И то препоручује свима који су жељни мира и тишине.

“Посвећивање пажње тијелу И духу кроз спорт можеш да упражњаваш и овдје на селу, И то кроз практичну рачуницу. На парцели Или воћном засаду захтијева се физички рад, а радећи овдје тај труд се враћа у новчаним приходима. Уложено вријеме и снагу наплаћујеш новчаним средствима.”

Александар каже да су сада многи препознали његово залагање и патриотизам, па стиже помоћ, и морална, а и других врста. Оно што се нада јесте да ће његов примјер послужити и другим младим људима да остану у својој отаџбини, да се окрену себи и ономе што су нам наши преци и природа оставили.



БН телевизија

Коментари / 16

Оставите коментар
Name

Кумиц

12.01.2018 16:55

Јебо фабрику на отвореном бизи људино на крају цес збрисати главом без обзира.

ОДГОВОРИТЕ
Name

борац

12.01.2018 17:04

У резвијеном свијету завсавају факултете да би одрзавали имања стоцарства или или код нас се то сматра мизеријом и иде се на факултет да неби радио дроба смо ми .

ОДГОВОРИТЕ
Name

007

12.01.2018 17:33

Данас је више факултетија него свршевих средњошколаца.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Сакиб

12.01.2018 17:42

Право још у Бијељини!? Е замисли!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Милан

12.01.2018 18:38

Сакибе,шта си ти завршио или још боље питање, шта је завршио твој деда Радомир?

Name

Ојха

13.01.2018 08:54

Баш,и то правни.Бухахахаха!

Name

боро

12.01.2018 18:33

Мој син није хтио на факултет , али зато зарађује 5-10000 евра , ј....о вас факултет , ја сам њему дао факултет , а не ови са купљеним дипломама што себе називају неком интелигенцијом , а нема их куче зашта ујести .

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тобут

13.01.2018 14:00

А ста ти имас Боро сина пропалитета цути боље ти је.

Name

Реално

12.01.2018 18:38

Учлани се чова у снсд секту и ето посла 100%.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бели

12.01.2018 18:40

Зар није паметније било Пољопривредни факултет заврсити, кад вец садис крушке? Цуј то крушке поред термоелектране. Мозда само за ракије добре.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Коле

12.01.2018 18:41

Заврсио факултет да то је данас успјех,кад СЕ факултетске Дипломе не вриједе од приватних фабрика диплома.

ОДГОВОРИТЕ
Name

007

12.01.2018 18:47

Свака цаст момце, само тако настави.Када сам заврсио факултет и поцео радити 1987. године подигао сам воцњак од кога данас зарадјујем јос једну плату.Камо среце да твој примјер слиједе и твоји врсњаци. Надам се да це дрзава кроз подстицаје прузити подрску таквима као сто си ти.

ОДГОВОРИТЕ
Name

лемилица

12.01.2018 19:47

..па увјек се плата и кад је била редовна и нормална,надомјештала приходима са села..и то у врјеме кад се овца и јабука имала коме продати..и опет се скромно живјело,односно рационално трошило... ...данас се нема плате,а и произведено се нема коме продати..и опет се возе бјесна возила и живи боговски...нешто се не уклапа...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Цар

13.01.2018 02:01

Посадио воце да би могао боље земљу да наплати од рудника. Том врстом воцарства се бави 80% Угљевицана.

ОДГОВОРИТЕ
Name

земљак

13.01.2018 06:03

част свака, рад и само рад, најбољи лијек за људску психу и тијело.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тобут

13.01.2018 13:58

Браво Фамелијо,поносан буди на свога Оца и Дједа!

ОДГОВОРИТЕ