Вјерници данас празнују Туциндан

Православни вјерници данас обележавају Туциндан - празник на који се коље и припрема печеница за Божић.

Република Српска 05.01.2018 | 09:15 Назван је Туциндан јер се тог дана животиња за печење прво тукла ушицама секире преко грудвице соли у платненој врећици стављеној на њено чело, па се онда тако ошамућена клала.

Тај обичај је остао из претхришћанских, многобожачких времена и повезан је са приношењем жртве, али га је православна црква прихватила и благословила, јер послије шестонедељног божићног поста јача храна добро дође.

Не клати живину

За печеницу која се некада називала „божњићара“ обично се коље младо свињче или јагње, а има људи који закољу и ћурку, гуску или кокошку. Међутим, живина се у многим крајевима никако не смије наћи на божићној трпези због вјеровања да је она симбол „назадовања и растурања куће“ јер „кљуца и баца земљу иза себе”. Уколико се негдје коље за супу, обавезно се одмах бацају глава и ноге. Печеница која се спрема за Божић доприноси срећи и благостању куће у којој се коље. Свињче или овца убијају се до поднева, док дан не напредује, а на мјесту гдје ће бити убијене претходно се положи слама.

Не тући децу

Некада су се дјеца „која то заслуже” и кажњавала и тукла на Туциндан, али после тога не, јер би, по веровању, на мјесту ударца искочили чиреви. У неким мјестима сјеверног Баната се одржао тај обичај, па родитељи симболично „туку” дјецу да би била послушна.

Неки други извори наводе да се на Туциндан дјеца не смеју тући, управо зато што им могу изаћи чиреви.

Спремање куће

Од Туциндана почиње и спремање куће за Божић. Домаћица припрема брашно за мешење, посуду са зрневљем жита, мења сламу у гнездима за живину, прибавља суве шљиве, смокве, орахе, новчиће и бомбоне које ће на Бадње вече просути по слами расутој у кући, а које ће дјеца покупити пијучући. На тај дан, према вјеровању, ништа се не смије давати, нити износити из куће, али је зато тада неопходно вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића. 

У појединим крајевима Србије на Туциндан се вечера на поду, никако за столом, и глава куће мора сједети окренута према истоку. Прво се постављају со и бијели лук, а онда хлеб, пасуљ, купус, риба и остала посна храна.

Сечење печенице

Печеница би требало да буде бијела, без белега и тјелесног недостатка, а пече се на Бадњи дан и увече се уноси у кућу. Од печенице за Божић домаћин прво сијече лијеву плећку, у неким крајевима и главу, део од ребара и срце. Срце се исијече на онолико дијелова колико има укућана и сваки члан породице прво поједе парче срца. Негдје се у печеницу стављају јабука и бијели лук и то сви укућани узимају прије ручка. 

Како пећи прасе?

Прасе се натакне на ражањ и чврсто веже жицом. У унутрашњу страну прасета се сипа со. Под сваку плећку прасета од око 25 килограма ставе се до две кашике соли, која ће се како се прасе пече разливати и натопити све месо. За ложење користите багремово дрво, а избјегавајте дрва која споро горе и старе даске. Засеците печење између плећки да видите да ли је готово - уколико је ту печено, све је печено. За три до три и по сата прасе је готово. Пустите га око 30 минута да се исцеди и охлади, па га сеците.

Верује се...

- Жито неће родити ако угине крме одређено за печеницу. 

- У неким местима се крвљу заклане животиње намаже кукуруз, па то зрневље служи као лек за животиње и људе.

- У печеницу стављају јабуку или дуњу, којом се на Божић омрсе ради доброг здравља или је чувају као лек. л Њушка, у чију се лековиту моћ веровало, као и плећка и вилица чувају се на тавану јер се верује да је за њих везана душа жртвоване животиње. 

- Кости печенице се не растурају до Богојављења, да се не би свиње растуриле.

(Ало)