На данашњи дан лансиран Аполо 12

На данашњи дан 1969. године модул америчког васионског брода “Аполо 12” са астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Мјесец – био је то други свемирски брод који је дотакао Мјесечево тло.

Свијет 18.11.2017 | 09:50
На данашњи дан лансиран Аполо 12
Конрад и Бин провели су на Мјесецу укупно 31 час, док су прије њих Нил Армстронг и Баз Олдрин остали 21 час и 36 минута, од тога у шетњи ван модула 2 часа и 31 минут.

И ово слијетење на Мјесец људске посаде до данас изазива контроверзе и тврдње скептика да је ријеч о лажираним и политички мотивисаним атракцијама, које су снимљене на Земљи и касније, путем ТВ екрана, манипулативно представљене као стварно спуштање на Земљин сателит.

Наса годинама одговара скептицима настојећи да их увјери да су слијетања била стварна, али они који тврде да је ријеч о “највећој завјери 20. вијека” и можда највећој манипулацији у историји – не посустају.

Један од највећих камена спотицања у спору Насе и скептика су Ван Аленови појасеви.

Они настају усљед дејства Земљиног магнетног поља и штите планету од опасне радијације Сунца, тако што је “сакупљају” и од ње формирају својеврсне појасеве који опасују Земљу.

Утицај Ван Аленових радијационих појасева је такав да астронаути приликом проласка кроз њих не би могли да преживе, тврде скептици.

Током лета према Мјесецу бродови “Аполо” пресијецали су Ван Аленове појасеве.

Просјечно вријеме проласка кроз појасеве износило је око четири часа, а ниво радијације којој су астронаути били изложени далеко је био испод критичног нивоа и одговарао је количини која се добије током медицинског икс зрачења у амбуланти, тврди Наса.

Изван појасева, ближе Мјесецу, ниво радијације је далеко нижи и постаје проблем само ако астронаути годинама бораве у таквом амбијенту.

Током програма “Аполо” направљено је више од 32.000 фотографија. У књизи “Пун Мјесец” објављено је мноштво високо квалитетних фотографија које говоре о свакој значајнијој етапи једне типичне мисије човјековог лета на Мјесец.

Међутим, скептици тврде да би се усљед високе температуре на Мјесецу филм у камери истопио.

Наса тврди да то није тачно и да су у свемиру направљене на хиљаде фотографија током радова космонаута и астронаута у отвореном космосу.

Како су ријешили питање тоалета и да ли су астронаути носили пелене – питају скептици и наглашавају да Наса ни то није објаснила на задовољавајући начин.

Они не вјерују ни у Насине тврдње да су атронаути на Мјесецу оставили ђубре. Када су то урадили? Како су га избацили?

Скептици посебно наглашавају да су космонаути испуштали ваздух из
модула прије изласка, а након шетње га поново убацивали. Ово је такође била процедура коју никада на Земљи нису могли да испробају, бар је тако записао Нил Армстронг.

Оно што је неоспорива чињеница јесте да су, иако су вјеровали у модул и космичка одијела, Насини стручњаци, ипак, сумњали да ће астронаути на Мјесецу знати да забоду заставу у тло или да ће знати добро да укадрирају Мјесечеве пејзаже са камером.

Зато је увјежбавању ових детаља посвећена изузетна пажња. Све је то вјежбано на Земљи. Уситњено је и насумице разбацано камење, прашина, те направљени кратери различитих величина.

У истраживачком центру у Ленглију направљене су чак и џиновске макете Мјесеца са пажљиво обликованим кратерима како би космонаути из симулатора имали утисак како то изгледа бити у Мјесечевој орбити.

Макете су прављене од гипсаног малтера и бојене су сивкастим преливима при чему је вођено рачуна како Сунчева свјетлост овакав пејзаж обасјава. Рељеф је добијен веома пажљивим сликањем модела на основу снимака Мјесеца добијених од сателита.

У архивима Насе постоје папири у којима се наводи закључак стручњака да “симулатори постављени на Земљи не могу да дочарају вјерно слику стварног спуштања на Месец”.

Зато је одлучено да се у истраживачком центру у Ленглију, у Вирџинији, изгради специјални кран који ће моћи да спушта модул са космонаутима на посебно припремљену подлогу са камењем, прашином и кратерима и вјеродостојније им дочара приземљење на Мјесечево тло.

Кран је био висок 76,2 метра и дуг 121,92 метра. Постављен је на осам ногара.

Због тога, скептици тврде да је све снимљено на Земљи, а онда само репродуковано као спуштање на Мјесец.

Зашто је ово све рађено? Зашто су трошене толике паре на огромне макете? Зашто је било важно да симулација лета на Мјесец буде до детаља приказана као стварна? То су нека од питања противника званичне верзије.

Међутим, из Насе одговарају да су до сада објавили довољно доказа и дали све могуће одговоре на питања скептика.

Ко не жели да вјерује, и поред свих доказа, нека живи у свом убјеђењу, поручили су из Насе.

Занимљиво је да постоје тврдње како је један дио спуштања на Мјесец, или увјежбавања, рађен у студију познатог филмског режисера Стенлија Кјубрика, аутора чувеног филма “Одисеја 2001”.

Наводно, ту причу је недавно потврдила и његова супруга.

Али, већина научне заједнице не хаје за теорије завјере. У току су припреме за пут на Марс.

Мјесец, изгледа, више није пожељна дестинација.

(Агенције)

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

ја

18.11.2017 10:04

НЕ ВЈЕРУЈЕМ - А ВИ ?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Црни Груја

18.11.2017 10:07

Најобичнија лаж и превара. Амери су видјели мјесец као и моја баба, само са земље. Да су се заиста тада спустили на мјесец до сада би била уведена редовна линија до мјесеца. Недавно је преминуо режисер тв снимања наводног спуштања на Мјесец. Заборавио сам му име али пред смрт је изјавио да је то све снимљено на земљи.

ОДГОВОРИТЕ
Name

всс

18.11.2017 13:04

Спустио се али мало сутра. Та превара показуке које су људи будале и како се мозе манипулисати масама.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Сведска

18.11.2017 18:41

Не мозе се даље од небеске капе.Земља јури брзином 1.600 км око своје осе,онда земља јури око Сунца 100.000 км на сат,онда сунцев систем јури кроз насу галаксију 1.000.000 км на сат,онда наса галаксија јури кроз свемир 1 милијарду км на сат.Ово ко вјерује добро му је мозак испран.Земља је равна и стационирана.Вода се не мозе закривити на лопти како сатанистицка НАСА у својим ЦГИ фоткама приказује да је земља лопта.Ко вјерује сатанистицкој и лазљивој НАСА која обозава Бога Сунца Аполона.На мјесецу да су били у ту прицу невјерују ни дјеца цак.

ОДГОВОРИТЕ