Синови премијерке покренули бизнис

Није ријетка појава да дјеца представника власти у Републици Српској успјешно крче пут у будућност кроз приватне бизнисе. То доказује и други син премијерке Жељке Цвијановић, Стефан. У Бањалуци је отворио фирму „Прим“ д. о. о. која се бави трговином на велико хемијским производима, открива портал ЦАПИТАЛ.

Република Српска 16.11.2017 | 19:27 У регистру стоји да је рачун код једне од домаћих банака у Бањалуци активан од 27. јула, а Стефан Цвијановић власништво дијели са оцем Александром. Ипак, њему је препуштено цјелокупно одлучивање у фирми, без икаквих ограничења овлаштења.

Иако се наводи да је претежна дјелатност трговина на велико хемијским производима, „Прим“ се оријентисао и на ентеријер, те ових дана уговара уносне послове унутрашњег уређења са једном од великих фирми у Бањалуци.

И старији премијеркин син Филип у априлу прошле године, заједно са Милошем Крчмаром, отворио је фирму „ПИЛОН“, али је она имала лошу пословну годину с минусом од око 5.000 КМ.




Финансијски извјештај ове фирме, који је у посједу ЦАПИТАЛ-а , показује да је „ПИЛОН“ остварио приход од тек 44.214 КМ, док су расходи били 49.454 КМ. Приход потиче искључиво од продаје учинка, док се трошкови углавном односе на материјалне и трошкове плата. Цвијановићево предузеће краткорочно је задужено за око 9.500 КМ, а на рачуну има 5.292 КМ.

На плате троје запослених потрошено је 20.668 КМ, а на крају године према запосленима су остале неизмирене обавезе од 3.325 КМ.

Филип Цвијановић уговарао послове прије него што је регистровао фирму
У рјешењу о регистрацији од 22. априла прошле године наведено је да се у судски регистар уписује „оснивање „ПИЛОН“ д.о.о. Бањалука, са правом обављања спољнотрговинског пословања”. Основна дјелатност је изградња стамбених и нестамбених зграда.



Да се Филипу Цвијановићужурило због унапријед договорених послова, које је у то вријеме већ почео да обавља, показала је и прошлогодишња ургенција за доношење рјешења о оснивању коју је Крчмарупутио бањалучком Окружном привредном суду. Дописом практично признаје да је фирма почела са радом иако још није регистрована, што је незаконито.

„Дана 12. априла 2016. године поднио сам пријаву за регистрацију фирме под називом „ПИЛОН“ у Бањалуци. Овим путем ургирам и молим Окружни привредни суд Бањалука да што прије донесе рјешење о оснивању. Наведено рјешење ми је потребно јер смо као фирма договорили и отпочели са извођењем грађевинских радова“, навео је Крчмар у допису који је ЦАПИТАЛ објавио прошле године.

Директор фирме је Крчмар, али са ограниченим овлашћењима, тако да је рјешењем прецизирано да му је за закључивање правних послова и плаћање износа чија вриједност прелази 5.000 КМ потребна писмена сагласност оснивача односно чланова. Такође, сагласност оснивача/чланова потребна му је и за инвестиције чија вриједност прелази 5.000 КМ.

Један од највећих успјеха, којим се премијерка поноси је регистрација фирме у РС за један дан и једношалтерски систем.

Слабији ђак – јачи посао
Филип Цвијановић у жижу је доспио прије три године, када је као приправник запослен у „Електропреносу БиХ“, иако је имао најмањи просјек оцјена у односу на осталих 12 кандидата који су се пријавили на то радно мјесто. Ово је открила невладина организација Транспаренцy Интернатионал у БиХ, на основу информација о проведеном конкурсу и кандидатима који су запослени у овом предузећу.

Из документације је видљиво да је Цвијановић изабран као први на листи кандидата са највећим бројем бодова, иако је имао мањи просјек оцјена од осталих конкурената, као и краћи период проведен у евиденцији незапослених. За његов избор пресудио је интервју са кандидатима, односно субјективна процјена комисије о квалификацијама и способностима кандидата.

Из документације је јасно да су сви кандидати добили једнак број бодова за вријеме проведено на бироу за запошљавање, без обзира на број мјесеци проведених у чекању на прво запослење. Претварање просјека оцјена у бодове у овом случају је такође спорно, јер је посљедњи кандидат са просјеком 3,42 (случај оцјењивања од 1 до 5) имао мањи број бодова, иако је овај просјек када би се урадила еквиваленција, био већи од просјека прворангираног, те онда постаје јасно да је Цвијановић заправо имао најлошији просјек.

И Додикови успјешни бизнисмени
И породица предсједника РС Милорада Додика врви од бизнисмена. Фирме „Фруит Ецо“ и „Агро воће“, у власништву Додиковог сина и брата у протеклих пет година инкасирале су 1,4 милиона КМ.



По финансијским извјештајима који су у посједу ЦАПИТАЛ-а, „Фруит Ецо“, у власништву Додиковог сина Игора, на крају прошле године остварио је добит од око 230.000 КМ, што је за двадесетак хиљада КМ више него 2015. године. Добит је 2014. године износила око 128.500 КМ, а 2012. – око 150.000 КМ. Ова фирма је само 2013. године имала губитак од 163.000 КМ.

Фирма се бави производњом и прометом воћа и поврћа, прошле године приходовала је више од 1,5 милиона КМ, што је за око 200.000 КМ више него 2015. године. Приход на крају 2016. године је готово удвостручен у односу на 2014, када је ова цифра била око 772.000 КМ.

Ипак, расходи „Фруит Ецо“ су са 1,1 милион КМ, колики су забиљежени 2015. године, на крају прошле „скочили“ на око 1,3 милиона КМ. Дугорочне обавезе  у посљедњих годину дана смањење су за око пола милиона КМ и износе 2,2 милиона КМ. Међутим, Додиков син се додатно задужио за око 300.000 КМ, па су краткорочне обавезе достигле цифру од око 2,7 милиона КМ.

Горан Додик, брат предсједника РС и власник „Агро воћа“, 2016. године ставио је у џеп око 160.000 КМ и тако побољшао резултат из 2015, када је зарадио 140.000 КМ. Али, и даље не успијева да достигне резултат из 2014. године, када му је зарада износила 340.000 КМ.

„Агро воће“ 2013. године зарадило је око 58.000 КМ, а годину раније готово занемарљивих 4.000 КМ.

У директорској фотељи „Агро воћа“ Павле Ћоровић, Додиков зет, приходовао је прошле године 642.000 КМ, што је за око 62.000 КМ више него 2015. године. Међутим, чини се да је 2014. година била златна за ово предузеће које је тада забиљежило приходе од око 890.000 КМ.

Расходи предузећа које се бави узгојем језгричавог и коштуњавог воћа су око 480.000 КМ, односно 42.000 КМ већи него 2015. године. Ипак, и даље су за око 64.000 КМ мањи него 2014. године. „Агро воће“ је дугорочно задужено са око 32.000 КМ и те обавезе су у односу на годину раније ниже за око 22.000 КМ. И краткорочене обавезе су смањене за око 18.000 КМ и износе 620.000 КМ.

До имовине повлаштеним кредитима
„Фруит Ецо“ 2007. године, уз минимални улог од по 1.000 КМ, основали су предсједников син Игор Додик и Мирко Добрић, супруг родице Милорада Додика. У то вријеме „Фруит Ецо“ није имао имовине, а капитал је био једнак збиру оснивачких улога.

Три године касније у финансијском извјештају фирме наведено је да она посједује земљиште вриједно 2,6 милиона КМ, хладњачу и друге некретнине од 2,3 милиона КМ, као и засаде воћа од 3,1 милион КМ. Тада су новинари Центра за истраживачко новинарство открили да су Додик и Добрић имовину стекли захваљујући повлаштеним кредитима који нису доступни обичним покретачима бизниса у Босни и Херцеговини.

„Кључну улогу у томе имала је Балкан Инвестмент Банка (БИБ). Захваљујући кредиту ове банке, Добрић је дошао до пољопривредног посједа који је био темељ за развој фирме. Тај посјед је био покриће и за касније задуживање “Фруит Ецо”, у чему је поново важну улогу имао БИБ“, наводи се у истраживању.



„Агро воће“Додиков брат је основао у децембру 2008. године, четири мјесеца након што му је Влада РС, на чијем је челу тада био Милорад Додик, додијелила концесију на пољопривредно земљиште.

Игор и Горица, син и кћерка Милорада Додика, имају заједничку фирму „Глобал либертy“, за коју нису објављени финансијски извјештаји. Горица Додик је и власница луксузног ресторана „Агапе“, а води и радио „Агапе“.

Она је продала апотеку „Греен Лине“, коју је отворила заједно са кћерком бившег министра здравља и садашњег декана Медицинског факултета Ранка Шкрбића.

Фазонски комади предсједниковог зета
Компанија „Интерконт – Комерц“ зарадила је током 2015. године око 1,2 милиона марака набављајући материјал за водоводе у Источном Сарајеву, Добоју, Градишци, Приједору, Требињу и Бањој Луци. Директор фирме је Спасоја Зељковић, супруг сестре предсједника СНСД-а и Републике Српске Милорада Додика. Уговори које је његова фирма потписивала са јавним предузећима у Српској, а који се налази у бази података Транспаренцy Интернатионала БиХ, говоре да постоје јаке политичке везе које стоје иза ових послова.

Истраживање пословног портала ЦАПИТАЛ.ба и Транспаренцy Интернатионал у Босни и Херцеговини о трошењу средстава јавних предузећа, показало је да је Зељковићева фирма повезана са компанијом „СБ Инвест“ која је основана 2008. године.



Оснивачки улог износио је пет хиљада марака. „СБ инвест“ основале су фирме „ТН инвест ансталт“ из Лихтенштајња која је уложила 3.000 КМ и Зељковићева фирма „Интерконт – комерц“ регистрована у Лакташима са улогом од 2.000 КМ.

Са Водоводом и канализацијом у Источном Сарајеву „Интерконт – Комерц“ склопио је током 2015. године три уговора за набавку „фазонских комада, поцинчаних цијеви фитинга, спојног материјала, репаратурних спојница и уличних капа“.

Вриједност уговора износила је око 237.000 марака. Са добојским водоводом потписано је седам (153.674 КМ), са приједорским четири (152.992 КМ), а са требињским такође седам уговора (122.245 КМ).

Највише уговора потписано је са бањалучким водоводом – чак 12 и то у износу од 194.650. Са Водоводом у Градишци потписана су само два уговора, али је њихов износ убједљиво највећи. За купопродају фитинга, фазонских комада и арматура издвојено је 201.890, а за купопродају водомјера 107.782  КМ.

Зељковићева компанија је током 2016. године склопила 24 уговора са водоводима и комуналним предузећима у РС.

Укупна вриједност тих уговора износила је 1.466.844 КМ. Од тога је са „Комуналцем“ из Дервенте склопљено шест уговора, пет уговора је потписано са бањалучким Водоводом, три уговора са Водоводом Добој, по два уговора са водоводима из Требиња, Источног Сарајева и Брода и Комуналним предузећем „Будућност“ из Лакташа и по један уговор са водоводима из Прњавора и Зворника.

„Интерконт-комерц“ је добро пословао и са Жељезницама Републике Српске. Током 2015. године потписана су два уговора чија је укупна вриједност 1.108.406 КМ.

„Проинтер“ господари тендерима
И ИТ фирма “Проинтер” наставља да ниже побједе на тендерима јавних предузећа и институција. Овогодишњи тријумфи на више од 50 јавних набавки донијели су јој уговоре тешке више од 17 милиона КМ.

Иако је основан у априлу 2015. године, занимљиво је да је “Проинтер”, заједно са београдским огранком исте фирме, али и “ Ланацом”, махом потписан као један од најповољнијих понуђача на милионски тешким јавним набавкама које су расписивале Електропренос БиХ – 2,5 милиона КМ, Електропривреда РС – 2,4 милиона КМ и Пореска управа РС – чак 7,1 милион КМ, показало је истраживање ЦАПИТАЛ-а.

За ову фирму у више наврата незванично је, без конкретних доказа, истицано да иза ње стоји Игор Додик, син предсједника РС Милорада Додика, иако је он то неколико пута демантовао. Као други власник спомињао се Славиша Кокеза за којег ових дана круже незваничне информације да је купио једну телевизију у Републици Српској.

ЦАПИТАЛ је још почетком септембра упутио питања о томе које су предности “Проинтера” у односу на остале ИТ фирме на тржишту БиХ, с обзиром на десетине добијених тендера, али одговор никада није стигао.

(Цапитал)