Ради, стварај, помјерај границе и - ПОНОСАН БУДИ!

Звезда не треба да пада под утицај српске митоманије и пораз од Арсенала претвара у победу отпора, нити да кује завере о француској завери. Владан Милојевић је направио штреберску екипу која ће погинути за идеју. Време је за следећи ниво како се неки нови Арсенал не би чекао десет година.

Фудбал 20.10.2017 | 23:35 Дигни главу, чуј ове аплаузе који и даље одзвањају Београдом - поносан буди!

Не тражи белосветске завере, нити хај за то што је француски арбитар судио меч тиму који је обликован француском руком - поносан буди!

Не потпадај под утицај српске митоманије и пораз од Арсенала не претварај у победу - поносан буди!

Настави овим путем, поново дигни главу и - поносан буди!

Не куди срећу, нити жали за пречком Боаћија и зицером Радоњића, сети се Келнових статива... Можда је овај пораз само успутна станица ка једној великој победи - поносан буди.

Сети се да си пре пет месеци на крову тржног центра деловао као распојасан тим без вредности, перспективе и квалитета - поносан буди.

Сети се да немаш искуство великих мечева и - поносан буди.

Понашај се као рудар у окну, навуци шлем и ради док не будеш изнемогао  - поносан буди.

Схвати да можеш да помериш границе максимума виђене против Арсенала - поносан буди.

Тешко да у модерном фудбалу више постоје Пирове победе, баш колико је тешко поверовати да постоје слатки порази. Да су појединцима, од оних 55.000 људи на трибинама Маракане, пре гостовања Тобџија понудили егал до 84. минута и више неко конкурентну Црвене звезде - оберучке би то прихватили. Само да не гледају како се њихов тим сагиње без отпора...

Један човек, најодговорнији у спортској  хијерархији српског вицешампиона, сигурни смо не би био вођен тим стандардом резултатског неуспеха и великог отпора екипи АрсенаВенгера. Тај велики отпор у неким историјским списима неће значити ништа, остаће само злокобан резултат са семафора: Црвена звезда - Арсенал 0:1.

Да, о Владану Милојевићу је реч. Тренеру Црвене звезде чији говори на конференцијама после мечева углавном представљају равну линију. Сада није било тако. Звездин шеф стручног штаба имао је глас уморног боема измученог димом и алкохолом у некој слаткој београдској ноћи. После сваког питања правио је интермецо и погледом у земљу тражио прави одговор. То је та лекција коју је Милојевић за ових 100 и кусур дана успео да укорени у мали мозак екипи и искреира нешто што је ретко када било виђено око највећег српског стадиона. Навијачи, навикнути да после и спектакуларних пораза траже длаку у јајету и јашу на таласу паметница са друштвених мрежа отишли су кући задовољни. Тренер ВладанМилојевић и играчи - нису. Без обзира што је то Арсенал, без обзира што су пали у тренуцима када су били бројчану инфериорни.

Успео је Милојевић да убеди играче Црвене звезде да нису балкански просјаци залутали случајно на мапу старог континента. Него да су играчи који на горњој граници максимума могу да представљају коску у грлу Арсеналу.

И зато је у Краснодару било 3:2 за домаћина, а могло је да буде и 4:1.

И зато је против Борисова могло да буде и 3:0, а могло је и 1:3.

И зато је у Келну било 0:1, а могло је 3:1.

И зато је прошле ноћи против Арсенала било 0:1, а могло је да буде 3:1.

Када Звезда игра у Лиги Европе само је питање хоће ли "мајмун окренути задњицу на праву страну".  И на коју страну ће превагнути нијансе.

Црвена звезда је постала европски конкуретна у континуитету. И то не може никако да буде плод случајности и последица неке чаробне вечери када су се све коцкице посложиле. То је тај напредак изазван Милојевићевим малтретирањем играча и досадним шапутањем на уво да они могу... Успео је Милојевић да од различитих карактера направи штреберску групу, спремну да за њега и идеју о игри у транзицији , чврстој и дисциплинованој дефанзиви изгину. Озбиљан први резултат његовог рада у рударском окну Маракане.

Ту прву озбиљну мисију Звезда као клуб и Милојевић као тренер су завршили. Али у овим тренуцима навијачког поноса, када се апострофирани аплаузи, с почетка текста, чују Београдом, сви заједно на Маракани треба да направе пресек стања. Неће бити трагедија и ако се не дочека пролеће у Европи, али хоће ако црвено-бели скрену с пута који су почистили од трња и спортске прљавштине. Биће трагедија ако се на неки нови Арсенал буде чекало десет година, колико је прошло од Роме.

Колико год су били на испиту овог лета, јер су затекли руину од распојасаног тима, толико ћеВладан Милојевић и његови сарадници бити на задатку европских размера и у данима пред нама. Као што су убедили играче да могу да буду конкурентни месецима у Европи, сада треба да објасне претпостављенима (Мркели, Терзићу и Мијаиловићу) да мало треба Звезди да се годинама понавља на овом нивоу. Да некад катафроално изгуби - да некад победи за алманахе клупске историје. Али да у континуитету буде ту, на нивоу, барем, Лига Европе.

Први задатак је да се пробију границе овогодишњег максимума на којима Црвена звезде константно плеше. А зато треба и континутет на клупи (ко је поменуо нови уговор заМилојевића) и још неколико играча озбиљне класе. Меч против Арсенала је показао да ту потребну класу имају Ричмонд Боаћи и Ненад Крстичић и потенцијално је има НемањаРадоњић...

Звезди је против Арсенала фалио још један такав да се не прича о вансеријском тренуткуЖируа.

Доћи ће и то ако буде континуитета и памети. Ако се не потпадне по српску митоманију о славним поразима, нити се буду инсистирало на франуцуској судијској завери.

Звезди мало фали. Баш мало. Али што би у оним урнебесним комедијама рекао ГидраБојанић у лику Жике Павловића: "Е то што мало фали, то девојци срећу квари".

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт