Уопште не носимо одјећу из Кине!

Завршена одећа најчешће се директно шаље у кинеске луке, где се само препакује и шаље даље у светске луке које су је наручиле

Свијет 17.08.2017 | 13:36 Кинези све више користе фабрике, трговце и компаније у пограничном граду Дандонгу, а потом робу насталу тамо делом света пласирају као своју. Кориштење Северне Кореје за производњу јефтиније одеће показује да се, успркос УН санкцијама наметнутим тој земљи, Ким Џонг Ун успева да се снађе уз помоћ "пријатеља". Наиме, санкције због севернокорејског нуклеарног програма не односе се на забрану извоза текстила.Све због новца

"Примамо наруџбине из целог света", открио је један корејско-кинески бизнисмен из Дандонга, града на граници те две земље кроз који се одвија већина трговина Северне Кореје, преноси еxпресс.хр.

Попут већине људи који су говорили о тој теми, тражио је да остане анониман због осетљивости целе ствари. У Дандонгу делује двадесетак агената који су посредници између кинеских добављача и купаца из САД-а, Европе, Јапана, Јужне Кореје, Канаде и Русије.

"Често крајњи купац нема појма да се роба израђује у Северној Кореји", истиче извор.

Текстил је друга највећа ставка у извозу Северне Кореје, након угља и других руда, а зарада од извезеног текстила износи 752 милиона долара у 2016. Последње УН санкције у потпуности су забраниле извор угља, па се Северна Кореја доиста мора снаћи, а очигледно је како се ослањају на Кину у своме економском опстанку. Кинески је извоз порастао за око 30 посто, односно 1,67 милијарду долара у првој половини године, а већином се ради о тканинама и осталим сировинама из којих се у Северној Кореји производи готов производ спреман за тржиште.



Фабрике звиждачи

Аустралијска спортска марка "Рип Цурл" јавно се извинила прошле године кад је откривено да је део њихове скијашке опреме, означене као "Маде ин Цхина", направљен у Северној Кореји у једној од њихових фабрика.

"Рип Цурл" је окривио добављача своје одеће за "оутсоурцинг" преко неовлашћеног кооперанта. Али,трговци и агенти у Дандонгу кажу да је то широко распрострањена пракса. Произвођачи могу да уштеде до 75 посто израдом своје одеће у Северној Кореји, открива кинески трговац. Неке од фабрика у Северној Кореји налазе се у граду Синуију, а друге су лоциране у околини Пјонгјанга.

Завршена одећа најчешће се директно шаље у кинеске луке, где се само препакује и шаље даље у светске луке које су је наручиле.



Израбљивање радника до максимума

Производња текстила у Северној Кореји била је високо развијена седамдесетих година прошлог века, када су прве холандске компаније почеле да тргује са Корејом. Иако је дошло до пада производње, последњих година поновно је почела да расте.

Месечна плата севернокорејског радника у текстилној индустрији је око осамдесет долара месечно, што значи да је производња за чак тридесет посто јефтинија него у Кини. Осим тога, севернокорејски радници могу произвести 30 посто више одеће сваки дан него кинески радник, открива кинески трговац.

Разлог за то, наравно, лежи у израбљивању. У фабрикама Северне Кореје, радници не иду на WЦ кад морају, јер ће иначе успорити целу линију монтаже. Због тога доиста постоје прописане паузе за WЦ, које сви морају поштовати.

Додатан разлог због којег су севернокорејски радници тако продуктивни је њихово уверење да они раде за бољитак своје земље, а не плату. Они верују како то раде за свог вођу и боље сутра, а њихове се плате разликују од оних у другим азијским земљама.

На пример, док је у Северној Кореји минимум 75 долара за месец, а просек 160 долара за месец, у Кини су просечне плате у фабрикама од 450 до 750 долара за месец.

(Телеграф.рс)