Вучић покушао да одврати Додика

Предсједник Србије Александар Вучић, док је био премијер, "приватно и јавно" је тражио од предсједника Републике Српске Милорада Додика да не одржи референдум о Дану Републике. То је у Сенату рекао високи званичник Стејт департмента САД Брајан Хојт Ји.

Република Српска 15.06.2017 | 14:19 Замјеник помоћника државног секретара је на саслушању у сенатском одбору за Европу и регионалну безбједносну сарадњу рекао да је Русија највише охрабривала Додика да се одржи "спорни референдум" који је забранио Уставни суд БиХ, док је Вучић покушао да спријечи референдум јер дестабилизација БиХ није у интересу Србије.

"Премијер, сада предсједник Вучић интервенисао је приватно и јавно код предсједика Републике Српске и рекао да није у интересу Србије, да Србија не жели да се илегални референдум у одржи. То је илегалан референдум зато што крши одлуку Уставног суда, али га је лидерство Републике Српске ипак одржало", рекао је Ји.

Он је додао да да су САД у том случају имале "подршку премијера Вучича који је то покушао да одврати". Ји је рекао да је забринут због руског центра у Нишу јер би могао постати "шпијунски центар" или нешто слично ако би добио специјални дипломатски статус, додајући да су САД пренијеле властима у Београду да је важно да Србија има пуну контролу над својом територијом.

"Јесам забринут због такозваног хуманитарног центра, али не због онога што је тај центар сада, већ шта он може бити ако, како Русија тражи од Србије, добије специјални дипломатски статус", рекао је Ји.

Он је рекао да САД вјерују да Русија нема добре намјере на Балкану у остваривању циљева земаља у региону да се приближе ЕУ.

"Вјерујемо да Русија покушава да спријечи напредак на том путу", рекао је Ји.

"Русија покушава да спријечи земље да се интегришу даље са Западом, у НАТО и ЕУ", рекао је Ји у разговору са сенаторима.

Он је рекао да Србија треба да одигра конструктивну улогу у региону, поправи билатералне односе, ријеши разлике, као и да нормализује однос с Косовом.

"Кључно је да Србија буде чврсто на путу ка чланству ЕУ, ближе се интегрише за Западом, да гледа унапријед а не уназад. Србија је увијек имала добре односе с Русијом, али то не треба да је спријечи да иде у смјеру у којем је већ по трговини и инвестицијама", рекао је Ји.

Ји је рекао да не зна да ли Русија жели да се Република Српска одвоји од БиХ, јер би то било насилно и дестабилишуће, али да је у "руском интересу да земље стагнирају".

Он је рекао да лидери у БиХ могу да спроведу реформе за приближавање ЕУ, али да многи то не желе јер би тиме изгубили политички и финансијски утицај.

"БиХ је заробљена земља у рукама корумпираних политичара који не желе да препусте власт", рекао је Ји.

Он је рекао да је примјетно повећање руских активности на Балкану, попут избора у Црној Гори с циљем да се омету избори, што је, како је навео, у сагласност с покушајима Москве да се мијеша у изборе у читавом свијету па и у САД, као и с напорима да се спријече земље да уђу у НАТО.

"Видимо то кроз реторику, дезинформисање и медије које подржава Русије, покушаје да се шири идеологија која је директно против НАТО и Запада", рекао је Ји.

Он је рекао да су све земље које желе да уђу у ЕУ и НАТО свјесне активности Москве и да САД раде с балканским земаљама на ограничавању, како је навео, "малигног утицаја Русије".

"Тренд је забрињавајући, али не значи нужно да губимо и Русија схвата да су земље отпорне", рекао је Ји и споменуо Црну Гору и Македонију.

Поводом ситуације на Западном Балкану, он је рекао да су унутрашњи проблеми земаља региона отворили врата спољним пријетњама, као што је Русија, и додао је да је посебно забрињавају "руски малигни утицај у Европи - прикривена или полуприкривена подршка политичким партијама" кроз пропаганду и дезинформисање.

Ји је рекао да Москва користи велику зависност региона од руског гаса, ендемску корупцију и слабу владавину права, слаб медијски сектор, постојеће ослањање на руски војну опрему, етничке разлике и нерјешене политичке и територијалне спорове да изврши притисак на владе и партије и обесхрабри реформе за приближавање Западу. Он је рекао да су САД развиле обухватни приступ за смањење руског утицаја на Западном Балкану и додао да ће подршком за Транс-јадранског гасовода, терминала за течни природни гас на Крку, као и бугарско-српски интерконектор помоћи балкански земљама да увозе гас из више извора, чиме треба да се ограничи утицај Москве.

"Русија је изгледа мање заинтересована за унапређење економског развоја и добре владавине на Западном Балкану него да задржи или ослаби регион који је и даље у несигурном стању послије година сукоба", рекао је Ји. На Западном Балкану постоје бројне пријетње, пошто су због унутрашњих слабости земље изложене спољним опасностима - крхке институције, мањак владавине права, слаба управа и неслободни медији су олакшали ендемску корупцију која је захватила скора сваки аспект друштва, рекао је Ји.

Други извор забринутости на Западном Балкану је насилни екстремизам, рекао је Ји и додао да је, према јавним извјештајима, 750 до 950 страних бораца, углавном из БиХ, Албаније, Косова и Македоније отишло у у Сирију и Ирак од 2012. године, мада је број страних терориста значајно смањен у посљедње двије године. Додао је да су владе тих земаља свјесне проблеме и да САД сарађују с њима.

(Агенције)