Узалуд тражили "више социјализма"
На данашњи дан 1968. године почеле су чувене студентске демонстрације у СФРЈ, које су трајале седам дана, а завршене су подршком доживотног лидера Јосипа Броза Тита демонстрантима, након које су многи отишли у затвор или су избачени са универзитета.
Регион 03.06.2017 | 10:09Велики број радника зато одлази у иностранство, гдје је југословенска радна снага била добродошла. Али, у самој земљи економске тензије су расле.
Увече 2. јуна 1968. године била је заказана манифестације под називом "Караван пријатељства `68" и "Микрофон је ваш", чији су организатори били Дом омладине Београда и лист "Вечерње новости“.
Манифестација је првобитно требало да се одржи напољу у омладинском насељу, с тим да су њој могли да присуствују и студенти и грађани. Пошто су метеоролози најавили кишу, одлучено је да се приредба одржи у сали Радничког универзитета на Новом Београду.
Због ограниченог броја мјеста у сали, приоритет уласка на приредбу имали су бригадири, те за све заинтересоване студенте није било довољно мјеста. Они који су остали напољу протестовали су и ускоро су почеле да лете каменице.
Приредба је прекинута и дошло је до опште туче између бригадира и студената. Ускоро је дошла и милиција, која се у покушају да успостави ред отворено сукобила са студентима.
Трећег јуна одржани су састанци и неколико хиљада студената кренуло је према Београду носећи заставе, Титове слике и пароле.
Познат је обрачун демонстраната и полиције код београдског подвожњака. Начелник београдске полиције Никола Бугарчић издао је наређење полицији да студенти ни по коју цијену не смију да прођу.
Полиција под шљемовима употријебила је и ватрено оружје. Било је много рањених, а број погинулих је заташкан, али се говорило о четири погинула лица.
Студенте су подржали и многи професори, а "пожар" демонстрација захватио је и друге градове у тадашњој Југославији.
На главној бини у Београду смјењивали су се умјетници, од којих је Стево Жигон добио овације извођењем говора Робеспијера из представе "Дантонова смрт", која се тада играла у Југословенском драмском позоришту.
Филмски режисер Душан Макавејев све је то снимао, а и други умјетници солидарисали су се са студентима, попут Десанке Максимовић и Мире Алечковић.
Демонстранти су имали неколико кључних захтјева: идеолошки плурализам, могућност опозива делегата и стварна власт заједнице, стални проток идеја и борба против монополисања информација и знања.
Затим, борбу против свих облика хијерархизације, укидање подјеле рада, да фирмама управљају радници, а факултетима студенти.
Након што су ствари пријетиле да измакну контроли, Јосип Броз Тито је јавно подржао студенте, дошло је до релативизације захтјева, а онда и до разводњавања демонстрација, које су се саме угасиле.
Један дио демонстраната је прошао без посљедица, али многи од њих, који су проказани као лидери побуне, те један број професора, платили су своје учешће у демонстрацијама затворима или губљењем радних мјеста.
Те демонстрације, у којима је тражено "више социјализма", биле су одјек великих студентских покрета у Европи, али, као ни њихови узори, нису дале резултате.
Извор: Срна
Коментари / 2
Оставите коментарДјекна
03.06.2017 09:06Тито није био ни комуниста, ни социјалиста, него деспот. Да се та генерација њега ријесила и на вријеме увела у Југославију стварну власт народа, Југославија би опстала. Назалост, нису били дорасли том задатку. Дакле Југа се распала а појавили су се нови багрови, нема потребе набрајати их.
ОДГОВОРИТЕтиито
04.06.2017 07:27Је био Титоо
ОДГОВОРИТЕ