Троше новац, а не полажу рачуне

Окружни суд у Бањалуци пресудио је да је Радио-телевизија Републике Српске прекршила закон, јер скрива уговоре о јавним набавкама и списак запослених.

Република Српска 29.05.2017 | 20:56 Резултат је то тужбе Транспаренси интернешнела у БиХ против јавног сервиса РС, која је поднесена прије годину дана. РТРС није изузетак. ТИ БиХ је прије неколико дана добио и спорове против Аеродрома РС и Робних резерви РС, који су такође крили кога запошљавају, како расписују тендере и на шта троше јавни новац.

Таквих би пресуда, ускоро, могло бити на десетине, јер је ТИ БиХ због кршења закона о слободи приступа информацијама, односно због скривања података о запошљавању и трошењу јавног новца, поднео тужбе против још 60 јавних предузећа и институција.

- Ово није први пут да РТРС одбија да достави податке о свом пословању, иако би, као јавни сервис, требало да се бори за траспарентност и да буде главни преносилац информација од јавног значаја. Кад смо тражили информације о јавним набавкама, рекли су нам да све има на сајту, што није истина. Тврдили су и да нам не могу дати имена запослених због тајности личних података, што такође није тачно – каже Ивана Корајлић, менаџерка за односе с јавношћу у ТИ БиХ.

У ТИ БиХ са нестрпљењем исчекују како ће поступити менаџемент РТРС, јер у РС није ријеткост да се судске пресуде због кршења закона о слободи приступа информацијама једноставно не проведу.

У менаџменту Радио телевизије РС нису желели да детаљније коментаришу скривање информација о свом пословању.

Што се тиче тужбе ТИ БиХ и пресуде Окружног суда, кратко су поручили да ће поступити по пресуди, али и да ће је покушати оспорити.

- Поступићемо у складу са пресудом, али ћемо тражити њено преиспитивање пред Врховним судом РС – рекао је директор дирекције РТРС Срђан Џајић, преносећи да је то став менаџмента.

Из ТИ БиХ поручују да грађани имају право да знају ко ради у јавном сервису, који они финансирају и како се троши новац из буџета и од РТВ претплате, јер би те информације можда могле одговорити и на питање због чега је РТРС запао у тешку финансијску кризу.

Пошто БиХ нема институцију повјереника за информације од јавног значаја, каква постоји у Србији, нити неко друго тијело које би “скриваче јавних података” натјерало да поштују закон, једини борци за транспарентност су невладине организације попут ТИ БиХ и поједини новинари. Посебан проблем је што ентитетски закони о слободи приступа информацијама не прописују казне за оне који тај закон крше, а исти закон на нивоу БиХ је предвидио казне, али се оне ријетко изричу.

За разлику од БиХ, у Србији се повјереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић не либи да казни чак и државног тужиоца.

- Треба унапредити наше законодавство, успоставити институцију повјереника или повјерити овај дио посла Омбудсману, али уз значајнија овлаштења, јер Омбудсман данас може издати само препоруке, што не гарантује ефикасност. Ипак, то је тек почетак приче, јер ни у Србији институција повјереника, када је успостављена није била утицајна као данас – каже Ивана Корајлић.

Шабић: Кључ држе грађани

Родољуб Шабић, повјереник за информације од јавног значаја у Србији, каже да је кључ демократије да грађани постану свјесни да су они изабрали власт и да та власт мора управо њима да одговара.

– Такође, морају бити свјесни да јавна предузећа и установе располажу новцем грађана и да морају грађанима положити рачун како тај новац троше - рекао је Шабић и додао да у Србији двије трећине захтјева за приступ информацијама од јавног значаја подносе грађани – појединци и да је то кључ успјеха и утицаја институције повјереника.

(Блиц)