Манастирске приче Радоја Тасића

У Парохијском дому православног храма у Дворовима код Бијељине представљена је књига „Манастирске приче“ новинара БН телевизије Радоја Тасића уз присуство свештенства зворничко-тузланске епархије, вјерника и представника јавног и политичког живота Семберије.

Република Српска 26.05.2017 | 15:25 Књига „Манастирске приче“ настала је на основу серијала аутора „Записи поред пута“ у продукцији БН телевизије из које су на промоцији пиказани дијелови репортажа.

Писац и новинар Тихомир Несторовић је рекао да је Тасић, као што је то некада чинио његов славни земљак Иво Андрић, храбро и неповратно кренуо утабаном, али тврдом вишеградском стазом, оном правом, али и литерарном.

„На тим стазама он је пером и камером забиљежио све што је било занимљиво на том путу, али и поред њега. Тасић је ходио и бродио и изван свог завичаја по Подрињу, Романији, Залтибору и цијелој Србији и Црној Гори гдје је налазио занимљиве теме за своју телевизијску серију „Записи поред пута“, додао је Несторовић.



Несторовић је истакао да је Тасић на том стваралачком путу уз помоћ сниматеља Новака Кнежића урадио више од 120 епизода путописних прича за БН телевизију, од чега велики број припада манастирима и осталим српским светињама.

„Тасић је прво казивао о свом завичају, коме смо сви помало дужни, па су му зато касније врата у бијели свијет широм отворена да о њему пише и приповједа“, навео је Несторовић.

Несторовић је апострофирао да је Тасић један од ријетких новинара који се огледао у свим врстама медија почевши од новина, радија, телевизије, новинске агенције, а сад се озбиљно почео бавити и писањем књига.

Доктор комуникологије Данка Митровић је рекла да је збирка “Манастирске приче“ само један дјелић Тасићевог стваралачког мозаика.

„То је нешто што свакако заслужује посебну пажњу у стварању овог плодоносног новинара и писца. Збирка је прегршт прича о нама самима, или и о ономе што би требало да јесмо. То је на граници између репортажног текста и књижевног дјела, па зато можда и ове приче јаче побуђују емоције које помало већ одумиру у нама, а не би требало да је тако. Приче нас подсјећају на прошлост и најављују оно што је неминовно да ће се десити у будућности“, рекла је Митровићева.

Тасић је испричао да је у књизи објавио 40 манастирских прича које су својеврстан спој историјског и аутентичног, оног што је везано за народно предање, а све је то зачињено „запршком“ пишчевих импресија.



“Књига је и порука да без Српске православне цркве и њених светиња нема опстанка српског народа на овим просторима“, поручио је Тасић.

Предсједник књижевног клуба „Јован Дучић“ из Бијељине Здравко Згоњанин истакао је Тасићеву општечовјечанску осјећајност у духу хуманости.

„Пишете с лакоћом о обичним људима и величанственим грађевинама, али све то уз осјећај аутентичности коју имају само велики литерарни таленти“, рекао је Згоњанин.

Одломак из Тасићеве репортаже „Љубостињо, љубављу грађена“ говорила је новинарка БН телевизије Ивана Ерић.

(БН телевизија)