Најздравији народ, у чему је тајна?

Најздравија срца и коронарни систем имају припадници народа Чимејнеј у шумама Боливије, од којих скоро нико нема знакове зачепљења артерија.

Свијет 18.03.2017 | 17:33 Спроведено истраживање закључило је да су прикупљени подаци невјероватни и дају добар увид колико потпуно другачије исхране и начини живота могу да утичу на здравље људи.

Истраживачи истичу да су свјесни да остатак свијета не може да се врати на такав начин живота, односно на сакупљање плодова и примитивну земљорадњу, али да се из праксе „овог фасцинантног народа могу извући поуке“.

Чимејнеј народ броји око 16.000 људи, који лове, пецају и обрађују земљу на ријеци Маники у Амазонској прашуми.

Њихов начин живота има сличности са начином живота наших далеких предака од прије неколико хиљада година. Тиму научника требало је више летова и путовања кануима како би стигли до њима.

Од чега им се састоји исхрана

Седамнаест одсто исхране чини дивљач, укључујући дивље свиње, тапире и капибаре (највеће глодаре на свијету). Седам одсто чини слатководна риба.

Остатак хране стиже са породичних фарми које узгајају пиринач, кукуруз, коријен маниоке (нешто попут слатког кромпира) и једну врсту банана.

Осим тога, један дио исхране чини воће и зрневље које се сакупља по прашуми.

То све значи да 72 одсто калорија које унесу долази из угљених хидрата у односу 52 одсто у САД, а слично је и у остатку развијеног свијета.

Око 14 одсто калорија припадници народа Чимејнеј добију из унетих масти. Поређења ради, у САД масти чине 34 одсто калоријског уноса.

Што се уноса протеина тиче, он је сличан и код једних и код других, али јужноамерички народ уноси много више немасног меса.

Колико се крећу?

Припадници Чимејнеја далеко су активнији. Мушкарци у просијеку направе око 17.000, а жене 16.000 корака. Чак и они преко 60 година старости закораче 15.000 пута дневно.

РТС