Зашто смо све даљи једни од других?

Људи не треба да једни друге траже по интернету, већ у себи и међу собом. У томе је тајна успешног друштва.

Република Српска 07.01.2017 | 14:49
Зашто смо све даљи једни од других?
Ово је за „ЕуроБлиц“ рекла књижевница, Борка Тадић, која је привукла пажњу публике својом ванвременском поезијом и прозом, али и чињеницом да је слепа од рођења, што је није омело да мисли смести међу корице.

Њене књиге углавном говоре о племенитости, топлоти и љубави, а понајвише о прошлости. Каже да инспирацију за своја дела најчешће проналази враћајући се у детињство.

"То је било време у којем је било пуно више присности међу људима. Није било струје, па само се често састајали на прелима. Људи су били ближи једни другима. Било им је теже што се тиче живота и рада, али су били срећнији.  И ја сам била срећна, мада сам и тада била без вида. Данас нам је све далеко. Технологија јесте узнапредовала, али ипак то није то. Даљи смо једни од других више него икада", рекла је Тадићева.

Ова књижевница једном приликом је изјавила да, упркос томе што је слепа, види боље од оних који имају здраве очи. На питање како види данашње друштво одговара да нажалост често има потребу да затвори очи.

"Друштво нас често игнорише, мада би то одговорни порекли. Многима ми инвалиди служимо само за прање новца и за неке игре за које они мисле да их ми не знамо и не примећујемо. Не кажем да је неко лично одговоран, али сви морају схватити да су и инвалиди део овог друштва, да нас се не треба стидити и да и ми, где год можемо, доприносимо", каже књижевница.

Она је позната и по томе што никада није била члан ниједног удружења књижевника, јер не жели, а и никада је нико није ни позвао да се учлани.

Публика ју је упознала захваљујући Савезу слепих и слабовидих лица РС и Специјалој библиотеци за слепа и слабовида лица, те бањалучком ДИС Позоришту, који јој често дају прилику да изводи њену монодарму „У знаку бијелог штапа“.

"Ја сам писац за народ, за пријатеље и људе који то осећају. Највеће ми је задовољство када ми неко каже да на полици има моју књигу", рекла је Тадићева и додала да пише из срца и не жели да фабрикује књиге, што је још један од разлога зашто се не учлањује у разна удружења.

Књижевница припрема и нову књигу, у којој ће се између осталих наћи и њена прва песма „Жабљи концерт“ коју је написла када је имала десет година.

Тадићева је, ако је судити по реакцијама љубитеља поезије, успела да дочара неке догађаје које је она доживела другачије од других људи. Пример за то је и песма „Звоно“, која говори о о катастрофалном земљотресу у Бањалуци 1969. године.

"Страхоту тог потреса сам изразила кроз црквено звоно које сам тада чула, а звучало је као да јауче.  То је једна од прича за које ми је веома драго што сам их написла", каже Тадићева.

О свом животу Борка Тадић каже да може причати данима. Родила се слепа, али је захваљујући оцу отишла на школовање у Сарајево, где је провела осам година. Тамо је и откривен њен таленат за писање, који је овенчан бројним наградама.

После завршетка школовања у Сарајеву и Загребу запослила се у једној бањалучкој фирми где је радила као телефониста до пензије 1989. године.

Живот и пријатељу су овој књижевници инспирација за сва њена дела.

Извор: Блиц.рс
Фото: ЕуроБлиц / РАС Србија

Коментари / 0

Оставите коментар