Како је Марковићева згазила Додикову спољну политику

Милорад Додик је 15. априла 2015. године Народној скупштини Републике Српске предложио на усвајање Декларацију о признавању геноцида Турске над Јерменима од 1915. до 1917. истакавши у образложењу да се Срби солидаришу са Јерменима због геноцида и покоља који су над њима извршили Турци током распада Отоманског царства, када је за кратко вријеме убијено или протјерано 1.500.000 Јермена.

Република Српска 06.12.2016 | 17:13 Истовремено, његова посланица у Представничком вијећу Парламантарне скупштине БиХ Милица Марковић, као извјестилац Комисије за друштвена питања, здравље и одржив развој Савјета Европе о Сар Снаг водном резервоару у Нагорно-Карабаху, представила је Савјету Европе Извјештај у коме се, између осталог, тешко оптужује Јерменија да „намјерно ускраћује воду Азербејџану, намјерно изазива еколошку катастрофу и врши еколошку агресију која би се могла назвати непријатељским актом према Азербејџану.

Јерменија је окупирала вјештачко језеро, те повриједила Хелсиншку конвенцију о употреби вода угрозивши живот становништву Азербејџана...“

Марковићева је написала једностран и веома пристрасан Извјештај у корист Азербејџана након двије посјете Бакуу, а да притом није отишла у Јерменију и чула ставове друге стране, иако је то била обавезна по Правилима Савјета Европе.

Миличина некоректност, пристрасност, кориштење тешких оптужби и квалификација супротно платформи ОЕБС-а додатно је изненађујућа, имајући у виду трагична искуства и демонизацију кроз коју су прошли Срби током процеса распада Југославије.

Судећи по Миличиним ставовима, Јерменија нема теренско возило са зимским гумама које би могло да се креће по планинским путевима. Правдајући се пред камерама своје партијске телевизије РТРС-а, Марковићева је изјавила да није била у прилици да оде у Јерменију и Нагорно-Карабах и чује њихов став, јер се ради о планинској области која је неприступачна зими, а Јермени јој наводно нису могли организовати превоз и посјету.

Нафтом богати Азербејџан очигледно нема проблема са џиповима и зимским гумама, па је Марковићева и љети и зими посјетила Бакуу, први пут од 14. до 20. децембра 2014. и други пут од 24. до 28. августа 2015. Том приликом детаљно се упознала са ставовима азербејџанске стране и вјерно их пренијела у свом једностраном проазербејџанском Извјештају Савјету Европе.

Сумњу да Јерменија ипак можда има бар једно теренско возило, пробудила су писма која је у више наврата написао Хермин Нагдилан, потпредсјеник Скупштине Јерменије, министар спољних послова Нагорно-Карабаха Армин Алексијан, те остали званичници Јерменије и Нагорно-Карабаха. Они су у више наврата позивали Милицу Марковић да дође у посјету, обиђе спорни регион, чује њихове статове и напише објективан Извјештај. У позивним писмима Марковићевој, који су упућени и челним људима Савјета Европе, Јермени траже од Милице да само одреди датум посјете, како би јој обезбједили логистику и састанке са највишим званичницима и предсједником јерменског Парламента.

Упркос бројним позивима, за више од годину дана Милица није успјела да нађе слободан дан и посјети православну Јерменију, па је написала изразито пристрасан Извјештај у корист Азербејџана, већински насељеног муслиманима. Њен Извјештај и понашање оштро се коси са спољном политиком Милорада Додика, који је однедавно одбацио износану америчку „спитфајерицу“ и на брзину пресвукао руски шињел.

Православна Јерменија са свега 3.000.000 становника окружена је Турском, Азербејџаном и Ираном, и тек уз значајну војну, дипломатску и осталу подршку Русије некако успјева да опстане на Кавказу окружена са више стотина милиона муслимана. Турска је кључни стратешки партнер Азербејџана, па је чудно што је Марковићка показала симпатије према пријатељима Реџепа Тајипа Ердогана и својим „пробосанским кавкавским Извјештајем“ нанијела велику штету православној браћи Јерменима, које једино штите Путин и Русија.

Да ли су узрок томе ћелаве љетне гуме на јерменским џиповима, или нафта богатог Азербејџана, можда ће показати вријеме и евентуална истрага коју воде Јерменија, Русија и Савјет Европе.

Занимљиво ће бити видјети како ће на све реаговати Милорад Додик и да ли је можда скандалозан Извјештај и чудно понашање његове посланице био главни узрок што се Додик прошле године вратио са пола пута и није успио да слети у Јереван на обиљежавање стогодишњице од геноцида Турске над Јерменима.         

Аутор: Небојша Вукановић