Радници приватног сектора ћуте и трпе

За разлику од буџетских корисника, радници из привреде у приватном сектору не смеју да се јавно побуне и укажу на то да су, ипак они, најугроженија радничка категорија.

Република Српска 06.12.2016 | 08:20
Радници приватног сектора ћуте и трпе
Већина зарађује само минималац од свега 370 КМ, раде прековремено и немају годишњи одмор.

С друге стране, буџетски корисници, који имају неупоредиво веће плате, буне се и прете штрајковима јер су им умањење накнаде.

Судије и тужиоци на нивоу БиХ, који су у категорији највише плаћених службеника, прете штрајком јер би убудуће требало да имају регрес као и остали функционери у износу од 300 КМ, уместо досадашњих 2.200 КМ.

Штрајк најављују и у Синдикату правосуђа РС јер су незадовољни обрачуном накнаде за превоз, а из истог разлога протесте већ организују просветари.

Председник синдиката металске индустрије и рударства, Тане Пеулић сматра да је направљена грешка јер министарства нису требало да потписују уговоре са корисницима буџета док се не потпишу колективни уговори за привреду.

- Привреда не може да сноси све проблеме у држави, поготово то није праведно према радницима јер они примају најмање плате. Мора се почети мислити и на раднике у привреди који пуне буџет из којег се финансирају буџетски корисници који се највише жале. Они морају да деле судбину привреде. Није у реду да судије и тужиоци сматрају да су оштећени смањењем регреса, а имају неупоредиво боља примања од осталих радника. Регрес је социјално давање – истакао је Пеулић.

Председник Конфедерације синдиката РС, Обрад Белензада наглашава да се радници у привреди боје да се јавно побуне и траже своја права.

- Осим велике незапослености, мисле да су лако замениви, па се боје исказати незадовољство и тако трпе и раде за минималац. Надлежни годинама показују да им није приоритет привреда, коју треба развијати, јер свака држава ипак живи од привреде и битни су јој радници у привреди – наглашава Белензада.

Данко Ружичић, председник Гранског синдиката текстила, коже и обуће, каже да сви грански синдикати заједно треба да се боре за доношење колективних уговора.

- Просечна плата у текстилно-обућарској индустрији је 480 марака, али велики део прима само минималац. Понудили смо грански колективни уговор Удружењу послодаваца и о томе већ дискутујемо неколико месеци – рекао је Ружичић.

Најугроженија категорија

Радници у привреди у приватном сектору су доведени у безнађе и не могу да “саставе крај са крајем”.

Толико су плате мизерне и нередовне и веома мало се придаје значаја реалном сектору, а нико не стаје у заштиту ових радника. Они су најугорженија категорија становика у Републици Српској – рекао је Белензада.

(Блиц)

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

Робови

06.12.2016 07:49

Све док имамо доживотне предсједнике синдиката у лику Мишићке, Белензаде и других, радници у приватном сектору ће и даље бити робови, а робовласници ће им давати права колико они хоће, не онолико колико им по закону припада.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Најамници

06.12.2016 08:52

Сви смо ми нека врста најамника. Ретки су случајеви да се радник третира баш као радник. Више смо "модерни рбови". Мали је број радника који има "нормалну" надокнаду за свој рад. Углавном је то много мање од реално колико би требало да буде. Овде говорим само о "приватном" сектору. Државне институције и јавна управа су прича за себе. У "приватном" сектору је велико шаренло. Само они који раде за представништва инстраних компанија добијају "нормалне" личне дохотке и углавном су им доприноси плаћени на комплетан износ који добијају. Странци углавном неће да се малтретирају са дуплом обрачунима и "лажирањима" примања радника. Запослени код "локалнох" послодаваца доживљавају свашта. Већина је пријављена на мање износе од од оних које стварно добијају. На разлику се не плаћају доприноси и тако оштећује и држава и радник. Многи су пријављени на минимлац а добијају више. Поједини радници добијају и мање од минималца. Званично им се плаћа минимални износ а после део тог новца враћају послодавцима "у кешу". Да не спомињемо раднике који уопште нису пријављени и раде на "црно". Постоје чак радници који траже од послодавца да их не пријављује. Договоре се да износ доприноса за ПИО и здравство поделе по пола и тако функционишу. Радник мора сада да живи и сваки приход му је значајан. Многи мисле да неће ни "доживети" пензију. Код доктора не вреди ићи ако се разболиш , они те опет шаљу код приватника па мораш да платиш. Зашто би онда плаћали здравственом фонду. За ово сви знају и ћуте, и радници и послодавци и инспекције и држава. Сви ћуте јер виде свој неки интерес. Држава је само сервис за додатно богаћење оних који су до капитала дошли на "сумњив" начин. Инспекције чувају своје позиције и радна мјесте, зашто би ризиковао добро плаћен посао и привилегије због радника. Радници су ту само "колатерална" штета. Јефтина радна снага и потрошачи. Послодавци дио тог новца који "сакрију" дају "вишим инстанцама" да би им "чували леђа" и тако пирамидално до врха државе, власти и моћи. Када се све сагледа сви смо у "зачараном" кругу где свако зависи од свакога, сви једни другима требају и из страха ћуте и трпе. Малом броју је добро а остали ћуте да им не би било лошије па ко преживи причаће!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Драган

06.12.2016 09:19

Риба смрди од главе.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Норвезани да управљају

06.12.2016 09:35

У дрзавним предузецима владају кланови на цијем целу су којекакве психопате и подлаци. И они и ти, у тексту споменути, приватниц, обицно су зло. иСве у свему, потребно је генерално спремање. Теско да то могу да одраде домаци људи. Само страна управа, као некад у вријеме Аустроугарске. Једино тако се моземо надати искорјењивању корупције.

ОДГОВОРИТЕ