Анализа: Ала је ''оправљена'' одбрана Партизана!
Од тима навикнутог на грешке Марко Николић је за два месеца створио екипу која је примила само гол на последњих шест утакмица (и то из пенала), а дозволила ривалу, просечно, да шутне само једном у оквир гола за полувреме.
Фудбал 18.10.2016 | 23:45
То је директна заслуга Марка Николића. Од шклопоције затечене почетком августа направио је прави Парни ваљак, који ће кад-тад, као у песми, да самеље ривале (или што би исколачио очи Лаки Топаловић у „Маратонцима“: ала је оправио, свака му част) не страхујући да ће назад доживети хаварију. Од 7. августа кад је преузео екипу, закључно са гостовањем Вождовцу минулог викенда, Николићев Партизан је примио седам голова на 11 такмичарских утакмица, међутим права слика добија се при погледу на последњих шест кола, јер је у њима поклекао само једном.
И то из пенала.
Конкретно: Рад (4:0), Борац Чачак (2:0), Црвена звезда (1:0), Металац Горњи Милановац (1:0), Младост Лучани (3:1) и Вождовац (3:0).
Још занимљивије, противници ретко и стварају шансе. Пажљивим прегледом Партизанових утакмица у периоду од 27. августа, кад су Грађевинари гостовали у Хумској, до 15. октобра, кад је овај тим заплесао на крову тржног центра у Заплањској улици, дошло до податка који открива умешност рада са дефанзивном линијом. У том периоду голман ФилипКљајић имао је само 12 интервенција. Просечно: једном му ривали шутну у оквир гола за полувреме и он то одбрани.
Побољшање Партизановог учинка у одбрани поклопило се са храбром одлуком МаркаНиколића да направи смену међу стативама и уместо Бојана Шаранова (бранио на почетку сезоне) укаже шансу Филипу Кљајићу, мада би исто тако поштено оценити како је посвећеност коју садашњи стручни штаб има у раду са остатком одбране резултирала чврстином каква, руку на срце, није постојала код Ивана Томића. Иако су за време његовог мандата, с прелаза из јула у август, примљена само два гола (на гостовању у Крушевцу), међутим, ко је гледао двомеч са Заглебјем, премијеру са Бачком и дуел са Напретком сетиће се како је све наопако изгледало испред и у црно-белих 16 метара.
Не делује ли сад Мирослав Вулићевић отреситије, зар се не чини да Грегор Балажиц уме да „потера“ противника далеко од свог казненог простора, плус да отклони опасност из ваздуха (код Томића, на пример, није ни играо), како то да - не само протоком времена - млади Никола Миленковић још сигурније него с почетка сезоне износи лопту и ужива у похвалама саиграча, откуд се још један Николићев изум - Немања Милетић - боље сналази у дефанзивним задацима него што је био случај са Мирославом Богосавцем?
Мање-више од истих оних фудбалера који су били на располагању Ивану Томићу, нови тренер је направио зид о који се одбијају напади противника или он уопште не долази у позицију да запрети, јер већи део средине терена врло успешно покривају Евертон Луиз и Марко Јевтовић(други Николићев патент, ког Томић није ни видео „на мапи“), па са та два задња везна, спосбна да освоје доста простора и такозваних „других лопти“, није имала много чему да се нада ниједна екипа у овој лиги. Засад.
Додуше, Николићу је било потребно мало времена да се врати оријентацији са два „осигурача“ испред одбране, коју је користио у првом мандату на Топчидерском брду, то оклевање је платио поразима од Војводине (1:3) и Спартака (1:2) насталих у оној фази рада кад су се и те како осећале последице Томићевог вођења екипе.
Са тако чврстим саиграчима, лакше је офанзивицма Партизана да играју, стварају и користе шансе. До недавно су остављали утисак фудбалера који више гледају назад, страхујући за грешке одбране него што су водили рачуна о својим примарним задацима, међутим, баш откако је одбрана „затегнута“ експлодирао је Леонардо да Силва Соза и дао за право навијачима да верују како Црвена звезда није толико далеко каквом се чинила после уводних шест кола.
Поготово што до краја новембра и гостовања Војводини има више него повољан распоред: четири меча у Хумској (Раднички Ниш, Нови Пазар, Бачка, Напредак) и гостовање у Сурдулици.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар