"Шта је Кустурица? Је л’ он Босанац или Србин?"

"Био сам готово јавно линчован када сам дао кључеве (града Тиране) Горану Бреговићу. Бијело дугме је било нешто чудесно у вријеме када је у Албанији нешто тако било забрањено,“ казао је Рама.

Регион 15.10.2016 | 21:54 Рекао сам Александру Вучићу: “Слушај, јако је добро ово што данас радимо, али морамо осигурати да оно што је данас написано на папиру, у уговору, буде спроведено. Јер, напосљетку, суштина није у споразумима, законима или формулацијама, већ у томе да се ствари ураде.”

Тако је албански премијер Еди Рама пренио у разговору за агенцију Тањуг своје утиске из разговора са србијанским премијером Александром Вучићем, у петак у Нишу, после српско-албанског пословног форума и разговора двије владине делегације.

На питање шта је по њему кључно у контексту свих заједничких пројеката о којима је било ријечи, Рама је рекао како је то „битка са администрацијом“.

„Највећи непријатељ развоја наших земаља нисмо једни другима, већ су то администрације у свакој од наших земаља“, рекао је Рама.

Он је потврдно одговорио на питање да ли је заиста искрено посвећен сарадњи са Србијом, а са Вучићем му је, каже, заједничко то што нису класични политичари, већ људи којима је циљ модернизирање својих држава, да их „протресу, ослободе инерције и направе дисконтинуитет“.

„Дубоко вјерујем како би требали апсолутно тражити сваки могући простор за добробит наших грађана. Један од тих простора је и однос Србије и Албаније“, рекао је.

Помјерање са “мртве тачке”

Задатак влада је да побољшају живот народа, а унапрјеђење односа двије државе један од начина на који се то може учинити.

„Видите шта се данас догодило, имали смо толико људи који су дошли, због својих интереса. Они виде интерес у овим односима, видимо истинско интересовање за улагања и развој наших економија. На крају дана, можемо причати шта хоћемо, али морамо испунити очекивања људи за бољим животом, више посла“, казао је албански премијер.

Додаје како се то може учинити само ако се схвати и прихвати идеја заједничког тржишта, пошто су тржишта двије државе веома мала и како је зато потребно радити заједно.

Чињеницу како се послије седам деценија одсуства дијалога и контаката двије земље ствари сада помјерају с „мртве тачке“, Рама тумачи политичком вољом.

„Политичари могу нанијети много штете, али и учинити добро. Питање је шта бирамо урадити“, каже објашњавајући улогу коју су изабрали он и његов српски колега.

Истовремено, жели нагласити како Србија има нешто потпуно ново:

„Србија по први пут има лидерство које се труди помјерити фокус са прошлости ка будућности и веома је посвећен кандидат за улазак у ЕУ.“

И Албанија се нада како ће почети преговоре, а двије државе не требају чекати да постану чланице ЕУ како би се почеле понашати једна према другој као чланице ЕУ, додао је Рама.

“Запаљива” конференција

На питање на којој тачки је успостављено разумијевање између њега и Вучића, Рама је подсјетио на прву „запаљиву“ конференцију за медије у Београду, након које је, по његовој оцјени, пређен дугачак пут.

„Признаћу вам нешто. Када сам био први пут у Београду и кад смо имали ону заиста ‘запаљиву’ прес конференцију, Вучић је био веома изнервиран и ја сам му рекао: ‘Слушај, ако заиста мислиш да градимо пријатељство, требаш бити свјестан како је оно што се данас догодило добро. Јер, потребно нам је пријатељство које неће бити засновано на лицемјерју и условљавању. Ја морам моћи теби рећи шта мислим, и обратно, свидјело се то нама или не’.“

Шта је на то рекао премијер Србије, питали су из Тањуга, а Рама је одговорио како се Вућић насмијао на то.

Албански премијер наводи како је он поново покренуо исто питање, статуса Косова, и на Београдском безбједносном форуму, што се Вучићу, како каже „наравно, није допало“, али је начин на који су у Нишу о томе разговарали био, тврди, другачији.

„Прије двије године изгледало је како би због фудбалскее утакмице и глупе шале могли заратити. Али, данас смо овдје, ствари су одмакле.“

Политичари, указује Рама, често заборављају како морају размишљати о људима, а не само о историји, митовима или о „бучним безвезњацима, бучној мањини“, која понекад „диктира јавну агенду“.

„Ова земља је била заробљеник прошлости толико година, ја заиста веома поштујем Вучићев напор да то превазиђе“, каже албански премијер.

Питање Косова

На питање шта је то што је заједничко њему и Вучићу, шта их повезује, Рама је одговорио:

„Можда то да нисмо превише добри политичари, то што имамо заједнички циљ и вољу да модернизујемо, да ‘протресемо’ земљу и ослободимо се инерције. То што смо за ‘дисконтинуитет'“.

Додао је како дисконтинуитет, ако се он пита, треба постојати и по питању Косова, али како зна да је за Вучића „то тешко“.

На питање које је мјесто Косова у овом новом односу између Србије и Албаније када је ријеч о унапређењу економске сарадње, он је примијетио како подаци показују да су „двије земље“ које имају највећи обим трговине међу собом управо Србија и Косово и како је тако било и у много тежим временима него сада.

Не можете, каже, да бирате комшије, иако би можда то вољели, морате живјети једни с другима, а за то постоје само два начина – да градите зидове или да градите мостове.

„Снажно вјерујем како је Косово посљедња велика препрека за Србију да се коначно и заувијек ослободи властите прошлости, једном за свагда“, тврди Рама.

Он сматра како би признање Косова било веома рационалан и мудар потез и олакшање за Србију.

„Можда нисам у праву, али, вјерујем како за обичне људе то не би био скандал, они би то прихватили“, каже и додаје:

„Међутим, то се користи као мамац за распиривање национализма, негативних осјећања, која нису добра за двије земље“, рекао је Рама.

Рама се сложио са констатацијом Мише Гленија који је, говорећи о његовом панелу са Вучићем на форуму, рекао како су обојица „јаки људи“, али како „воле превише причати“.

„Да, људи у овој регији воле говорити, али и слушати. Мислим да имамо за собом превише година у којима нисмо могли говорити, обје земље су прошле кроз диктатуру и тешка времена, тако да је то и нека врста освете. Надам се како ће наредне генерације мање вољети да говоре“, рекао је албански премијер.

Кустурица и Бреговић



На питање шта му се још од српске културе свиђа, поред Иве Андрића кога је цитирао на пословном форуму, Рама каже како његово знање о књижевности, филму и умјетности углавном датира из времена бивше Југославије, па не би желио направити грешку:

„На примјер, шта је Емир Кустурица? Је л’ он Босанац или Србин? Свакако је један од најчудеснијих филмских стваралаца. Био сам готово јавно линчован када сам дао кључеве (града Тиране) Горану Бреговићу. Бијело дугме је било нешто чудесно у вријеме када је у Албанији нешто тако било забрањено.“