Адути Клинтонове и Трампа у историјској дебати

У првој кључној дебати у којој ће се за два дана суочити два главна кандидата за председника САД - Хилари Клинтон и Доналд Трамп - нема јасног фаворита, с обзиром на то да и један и други имају слабије и јаче стране, па је питање шта ће од тога превагнути у доношењу одлуке америчких бирача, оцењује АФП.

Свијет 24.09.2016 | 11:05
Адути Клинтонове и Трампа у историјској дебати
Два кандидата, који се током кампање до сада нису нашли лицем у лице на истој сцени, у понедељак ће "укрстити копља" у свакако једној од најатрактивнијих телевизијских дебата, за коју аналитичари најављују да ће привући чак 100 милиона гледалаца, што никада до сада није виђено у америчкој политици.

Та дебата ће бити историјска у још једном смислу - ниједна жена до сада није учествовала у председничким дебатама у САД откако су 1960. године почеле да се одржавају.

Већина гласача се већ определила за једног од кандидата уочи избора заказаних за 8. новембар, а серија од три председничке дебате, од којих ће друга бити одржана 9. октобра, а трећа 10 дана касније, вероватно ће само учврстити њихове одлуке.

Ипак, дебате могу да утичу на оне гласаче који су и даље неодлучни кад је реч о избору наследника Барака Обаме, а таквих сада има више него пре четири године, односно они чине девет одсто бирача, како показује истраживање телевизије Ен-Би-Си.

Иако Клинтон, кандидаткиња демократа, поседује богато искуство у пословима државног врха и дубоко познавање кад је реч о важним питањима, недостаје јој оно што присталице њеног републиканског противкандидата виде као његову аутентичност, наводи француска агенција.

Бивша државна секретарка ће у дебати морати да пази да не упадне у замку упуштајући се у претерано техничке и исцрпне одговоре на питања модератора, упозорава АФП, наводећи мишљење стручњака за политичке дебате Мичела Мекајнија.

Он каже да су телевизијски гледаоци наклоњени кандидатима који своју визију успевају да пренесу у пар једноставних реченица које се лако памте.

Француска агенција, позивајући се на анкете, описује Клинтонову као "најмање вољену међу демократским председничким кандидатима" и наводи да и сама Клинтнова признаје да не може да парира харизми свог супруга Била Клинтона или садашњег председника САД Барака Обаме.

Када се први пут кандидовала за председника 2008, Хилари Клинтон се представила као "челична лејди" у стилу Маргарет Тачер, али овога пута истиче своју улогу заговорнице права жена и негује свој имиџ баке, у покушају да се прикаже као приступачнија и љупкија.

Међутим, неће јој бити лако да током 90-мнутне дебате избрише слику коју је у јавности о себи градила у протеклих четврт века, оцењује АФП, указујући да снага Хилари Клинтон можда лежи у њеној способности да се вербално ефикасно одупре било каквом нападу.

Што се тиче емоционалног нивоа, на том пољу њен републикански противкандидат ужива јасну предност, наводи француска агенција, уз опаску да ниједан кандидат у овогодишњој кампањи, уз могући изузетак демократског сенатора Бернија Сандерса, не може да се мери са Трамповом способношћу да "наелектрише" хиљаде људи.

Међутим, Трамп није победио у свих 12 републиканских унутарстраначких дебата, где је често стајао по страни пуштајући друге кандидате да "једни друге растргну", док би у каснијим дебатама са малобројнијим противницима често прибегавао самохваљењу и "ниским ударцима".

Мекајни сматра да Трамп сада, у једноипочасовној дебати са само једним противкандидатом, неће имати чиме да попуни простор којим ће располагати како би изнео конкретне предлоге, већ се поставља питање хоће ли он уопште имати такве предлоге.

Прва од три дебате, само шест недеља пред изборе, пружиће кандидатима прилику да се представе - или поново представе - скептичним америчким гласачима који ће пажљиво вребати сваки, и најмањи погрешан корак, кукавички гест или фатални вербални окршај, а могла би да обори све рекорде гледаности у САД с обзиром на оштре разлике између личности и ставова учесника.

У сваком случају, речи које ће Трамп и Клинтонова разменити у понедељак засигурно ће бити помно анализиране када се дебата заврши, закључује француска агенција.

Извор: Агенције

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Богољуб

25.09.2016 06:34

Никад ми није било јасно засто се седамдесетогодисњаци кандидују за председника или цак постају председници, па било цега. Ако је предвидјено да цовек престаје са радним односом,иде у пензију са, ајде 67 година,знаци да висе није за посао а неки,иако јако болесни са 70 стартују и то на врх дрзаве.

ОДГОВОРИТЕ