Румуни стигли Хрвате по стандарду

Румуни први пут у историји стигли Хрвате по животном стандарду.

Свијет 01.09.2016 | 12:20 "Ове године Румунија ће се први пут у историји највјероватније изједначити по животном стандарду са Хрватском", каже Жељко Ловринчевић са Економског института у Загребу.

То потврђују и подаци евростатистичара, по којима је Хрватска прошлу годину закључила с БДП-ом по становнику на нивоу 58 одсто просјека ЕУ, док је тај показатељ у Румунији износио 57 одсто просјека Уније.

Истовремено, БДП по становнику у Бугарској износио је 46 одсто просјека, што све наведене земље оставља на самом почетку листе развоја ЕУ. Овдје треба нагласити да је ријеч о подацима исказанима у паритету куповне моћи, како би се омогућило поређење на ниову цијеле ЕУ.

Проблем за Хрватску је што се и Румунија и Бугарска развијају брже од Хрватске. Осим новца из фондова ЕУ, велики допринос томе дају и знатна страна улагања које су те двије земље привукле. Стога је крајњи тренутак, кажу хрватски економисти, да се и Хрватска пробуди из зимског сна и поради на већем привлачењу улагања и бржем развоју.

Још до прије само десет година Пловдив, други по величини град у Бугарској, са око 350.000 становника, био је прилично депресивно мјесто за живот и рад.

Данас, скоро деценију након што је Бугарска приступила ЕУ, управо је Пловдив,  према тврдњама свјетских медија, један од добрих примјера шта комбинација и добра усклађеност визије, пројеката, постицајних мјера и коришћења новца из фондова ЕУ могу направити како би се град и регија око њега издигли из блата.

"Привукли смо неке од водећих европских компанија, посебно из средње Европе. Када смо покретали посао, индустрија је била у колапсу, људи нису радили на земљи, а млади су одлазили. Мој партнер и ја били смо увјерени да Пловидв има будућност", похвалио се Пламен Панчев, један од власника тамошње грађевинске фирме "Сиенит Холдингса".

Међу великим играчима европског и свјетског бизниса који су одабрали Пловдив као мјесто за своје пословање, Панчев посебно истиче швајцарски "АББ", њемачки "Кауфланд" и "ДБ Шенкер", а ту су и друге велике компаније попут америчког "Сенсата Тецхнологиес" и низа мањих компанија из ИТ сектора.

Криза у Грчкој

Бугарска у цјелини, а посебно Пловдив, искористили су и кризу у сусједној Грчкој те су привукли дио њеног капитала. Додуше, раније присутни грчки улагачи у финансијски и некретнински сектор избијањем кризе у својој матичној земљи углавном су се повукли. Врата су се зато отворила другима.

"Раније смо одбацивали Пловдив као технолошки слабо индустријско средиште, без пуно шанси да се модернизује. Али, испало је сасвим другачије", казао је бивши менаџер једне грчке компаније за некретнине у Бугарској, сада конзултант у Софији.

Пловдива из неких других, не баш блиставих времена, сјећају се и поједини хрватски стручњаци.

"Када сам 2004. била у Пловидиву, све је то тамо изгледало прилично тужно. Они су у међувремену очито добро детектовали потребе, припремили квалитетне пројекте и новац из фондова ЕУ повлачили у складу с тим", каже власница "Училишта" ЕУ-пројекти, Ариана Вела.

Наравно, није само новац из фондова ЕУ заслужан за препород Пловдива. Велике заслуге за економски напредак града и околине сносе и услови пословања у цијелој земљи,  иначе, и даље најнеразвијенијој у ЕУ, као и повољна пословна клима. Тако је, стопа пореза на добит у Бугарској најмања у ЕУ и износи само 10 одсто.

Ниски порези надовезују се на прилично високе стопе привредног раста које Бугарска остварује.

Према подацима "Еуростата", прошлу годину је та земља завршила са привредним растом од три одсто. У 2007. години, у којој су приступили ЕУ, остварили су раст од чак 7,7 одсто.

Пловдив је очито имао велике користи од свега тога. Наиме, процјене бугарских економиста говоре да се у Пловдив и околину од 2011. слило око четири милијарде евра улагања. Данас је стопа незапослености у том граду само 4,9 одсто.

То је знатно мање од стопе незапослености на нивоу Бугарске у цјелини, која је у јуну ове године, према подацима "Еуростата", износила 7,2 одсто, те је на нивоу стопе незапослености у Великој Британији.

Извор: Јутарњи.хр