Војни буџет САД 587 милијарди долара
Почетком фебруара амерички министар обране Ештон Картер, објашњавајући зашто Пентагон тражи од Конгреса 583 милијарде долара за војни буџет у фискалној 2017. години, први пут је јавно проговорио о новој ратној стратегији САД.
Свијет 31.08.2016 | 07:47
Та промена стратегије је логична, објашњавају амерички војни стратези, јер је од скоро Пентагон био окупиран борбом против побуњеника и илегалних војних јединица, као што су Талибани у Авганистану, Исламска држава у Ираку, Сирији, Либији.
Сукоби који лако измичу контроли
Након што је, међутим, Москва подржала побуњенике у Украјини, окупирала је полуострво Крим па се војно анагажовала у рату у Сирији, а Пекинг започео изградњу поморских војних база на вештачким острвима у Јужнокинеском мору, Пентагон је био присиљен, тврде у Вађингтону, да започне са припремама за вођење конвенционалих ратова већих размера, против Русије и Кине.
Досадашња стратешка фокусираност на борбу против тероризма и диктатора, више није довољна, па је, сматра службени Вашингтон, ваља проширити на разраду стратегије за вођења глобалних сукоба са Кином и Русијом. А такви сукоби могу врло брзо да измакну контроли и доведу до атомског рата.
До каквог је преокрета дошло најбоље илуструје изјава генерала Филипа Бридлова, војног заповедника НАТО-а, који је објаснио да је пре три године у обавештајном одељењу америчке војске за Русију радило око хиљаду стручњака, а данас их је запослено већ тринаест хиљада.
Важно је подгревати атмосферу глобалних сукоба
Пентагон је, дакле, одлучио да се врати стратегији која је важила за време Хладног рата, а то значи да се Русији и Кини мора наметнути трка у наоружању, коју они не могу да прате ни војно ни економски. САД, наиме, има војни буџет већи од седам најјачих војних сила заједно. Док ће САД у 2017. за војне сврхе да потроши 587 милијарди долара, Кина ће да уложи у војни буџет око 145 милијарди долара, Саудијска Арабија 81,45, Русија око 70, а Велика Британија 60 милијарди долара.
Супер моћном и утицајном америчком војно-индустријском лобију важно је да подгревају атмосферу глобалних сукоба и несигурности, како би се што више новца из државног буџета преусмеравало у војну индустрију. А то се поклапа са настојањима Пентагона да наметне трку у наоружању како би што више исцрпло економском кризом и санкцијама озбиљно начето руску привреду. Али, и присилио Кину да на штету стандарда грађана јача своје војне потенцијале што би, надају се у Вашингтону, могло да доведе до незадовољства и немира у земљи.
Пуно оружја, а нема противника
Након завршетка Другог светског рата, када је наступило раздобље Хладног рата, САД су биле концентрисане на могући велики сукоб, па и атомски рат са Москвом. Након пропасти СССР-а, када је нестао највећи противник, Американци су добили отворене руке па су почели, без икаквих ограничења, да се ангажују у ратовима средњег и мањег интензитета. Додуше, са ужасним последицама: страховитим страдањима становника Блиског Истока и Авганистана. С обзиром на то да се у тим ратним операцијама нису директно конфронтирали са Русијом и Кином, није било страха од ескалације сукоба.
Након што се Русија озбиљно војно ангажовала у ратним операцијама у Украјини и Сирији, па чак користе базе у Ирану за нападе на положаје Исламске државе, а Кина је пак кренула да заузима стратешке војне позиције у Јужнокинеском мору, ситуација се у односу између великих сила из темеља променила.
Москва и Пекинг директно су се супроставили америчкој војној и политичкој доминацији у свету, па је Вашингтон остао потпуно затечен таквом демонстрацијом силе. Засад није нашао прави одговор на те изазове.
Припреме за руску инвазију
Нова америчка стратегија прво је почела да се реализује у Европи, прецизније, на ратом захваћеном подручју Украјине, на територији Пољске те три балтичке државе, Литваније, Летоније, Естоније. Тамо НАТО пакт већ дуже време доводи тешко наоружање, појачава војну присутност на граници са Русијом па континуирано одржава војне вежбе.
Тако је, примера ради, 5000 естонских војника, уз помоћ војних формација од око хиљаду људи из Летоније, Литваније, Немачке, Холандије и Португала, неколико месеци је учествовало у маневрима којима је био циљ да се припреме се за одбрану од могуће руске инвазије. У Летонији је одржана вежба са више од хиљаду војника, док је у Литванији 5000 војника демонстрирало бојеву спремност у вежби названој "Челични вук".
НАТО-ова јединица за брзе интервенције
У јуну је америчка војска ваздушним мостом пребацила више хиљада падобранаца и пешака у Естонију, Летонију и Литванију. Све те активности окруњене су монументалном вежбом Анаконда у Пољској у којој је учествовало више од 31.000 припадника НАТО пакта. Паралелно са том демонстрацијом силе одржана је и поморска вежба БАЛТОПС 16, која је симулирала ратне операције у Балтичком мору, у близини Калининграда, руске енклаве између Пољске и Литваније.
На недавном самиту у Варшави донесена је одлука о оснивању јединице НАТО-а за брзе интервенције од 4000 војника. Они ће бити распоређени у четири батаљона, који ће бити стациониран у Летонији, Литванији, Естонији и Пољској.
НАТО је за програм "Еуропеан Реассуранце Инитиативе" прошлих година одвајао по 789 милиона долара, али већ 2017. планирају да уложе 3,4 милијарде долара, а највише тог новца користиће се за размештање моторизованих оклопних дивизија на северу Европе.
Путин планира 2000 војних вежби
Руси на такве активности НАТО пакта, очекивано, нису остали дужни. Руски министар обране Сергеј Шојгу најавио је да ће се у близини граница с Литванијом, Естонијом, Летонијом и Пољском до краја године одржати више од две тисхиљадеуће војних вежби, а највећа ће бити Кавказ 2016. Колико су то озбиљним маневри најбоље показује податак да је само на једним таквим вежбама учствовало више од 80.000 војника с 12.000 возила.
Рат је од 2014. дио свакодневице дуж руско-украјинске границе, где су цела села уништена у двогодишњем артиљеријским сукобима. У Украјини је погинуло око 10.000 људи, расељено их је око 1,7 милиона.
Због свега тога не чуди што се у последње време реч рат одомаћила у Европи. Постала је неизбежни део реторике белгијског премијера Чарлса Мајкла, немачке канцеларке Ангеле Меркел, француског председника Оланда, украјинског председника Петра Порошенка, руског председника Путина, па чак и папе Фрање.
- Несигурност је реч коју смо чули много пута, али права је реч за ситуацију рат - изјавио је папа Фрањо коментаришући убиство католичког свештеника у Француској, кога су погубили припадници Исламске државе.
Након деценија мира и напретка у Европу стиже хаос
Након последњег терористичког напада у Ници, француски премијер је изјавио како је његова земља у рату у иностранству, али и код куће. Француска учествује у ратним операцијама у Ираку, Либији и Сирији, али и у неколико афричких држава, па је због тога била погођена са више ужасних терористичких напада.
Седам деценија мира у Европи, економског и до сада невиђеног технолошког напретка, међусобне повезаности и зависности, мултикултуралности, колективне одбране и сигурности, урушило се застрашујућом брзином.
Рат у Украјини, тероризам, ратне игре НАТО пакта и Русије, страх од руске интервенције који се надвио над Литванијом, Летонијом, Естонијом, Пољском, претња грађанским ратом у Турској, милиони избеглица из Авганистана, Либије, Сирије, Ирака, Африке, изградња зидова и постављање бодљикавих жица широм европских граница као и незадрживи раст национализама и расне нетрпељивости, у потпуности су променили политичку као и војно-сигурносну ситуацију у Европи.
ЕУ подређена америчким интересима
Под притиском стварног или вештачки изазваног страха од руске агресије па и бруталних терористичких напада исламских терориста, ЕУ се, беспомоћна и уплашена, у потпуности подредила америчким политичким, војним и економским интересима. Премда су они неретко у супротности са националним интересима дела чланица ЕУ.
Недавно се ситуација у Европи додатно заоштрила: руски министар обране Шојгу оптужио је украјинске власти да су у терористичком нападу на Криму убиле два руска војника, што је одмах изазвало раст напетости између две државе. Руске формације распоређене у подручјима близу украјинске границе, одмах су стављене у стање приправности, а уз пограничне формације су ангажоване и ваздушне снаге и ваздушне снаге, Северна флота и падобранци.
Уз већ раније саграђено ново војно заповедништво у Вороњежу, 150 километара удаљеном од попришта сукоба, у новоизграђене базе дуж руско-украјинске границе рапоређене су три нове дивизије са по 10.000 војника. Оне су, тврди Шојгу, одговор на оснивање четири батаљона НАТО-а.
Залихе хране и воде
Само ове године у близини руско-украјинске границе Руси су одржали око 300 војних вјежби. Таква војна ангажованост оправдава се у Москви настојањем да се спрече нови упади терористичких група из Украјине, али и одговором на гомилање трупа НАТО пакта на њеним границама.
Али, у Вашингтону су уверени да Руси стварају гвоздени, непробојни обруч око Украјине како би у сваком тренутку могли да изврше инвазију на ту државу. Међутим толико војске на релативно малом простору носи са собом ризике од случајних инцидената или обрачуна који за тили час могу да ескалирају у сукобе непревиђених размера.
Украјина, која је и пре најновијег пораста напетости била крајње забринута због повећане присутности руске војске на својим границама, сада најављује нову моблизацију. Због свега тога не чуди што Немачка доноси закон по коме ће грађани морати да имају залихе хране, лекова, воде за најмање десетак дана, а истовремено ће се здравствени систем припремати за ванредне ситуације. Како што се гради или обнавља инфраструктура за војне формације и јединице за хитне интервенције.
Претеривање због страха
Премда се то оправдава припремама за несреће већих размјера, као што су поплаве, потреси, терористички напади, они су ипак највећим делом последица заоштравња односа у Европи и страха од Русије. Поучени грозним искуством из историје, Немци, Пољаци, Чеси, Словаци, Летонци, Естонци, Литванци не могу се ослободити оптерећења Русијом, понекад у тој фобији вероватно и претерују, па не чуди што их део чланица ЕУ не разуме и не подржава довољно.
Слично се понаша и Финска: премда није чланица НАТО савеза и Европске уније, одлучила је, због страха од руске инвазије и новог избегличког таласа, да ојача војну сарадњу са САД и НАТО-ом и да повећа конролу на својим границама.
По Европи се дижу гвоздени зидови и ограде
И Шведска је одлучила да прошири сарадњу са НАТО пактом: уступиће своју територију за вежбе, повећаће интензитет сарадњу у војној обуци и размени информација, појачаће контролу граница и заоштриће критеријуме за добијање виза и азила.
Норвешка је пак одлучила да изгради гвоздену ограду на артичкој граници са Русијом како би спречила могућу најезду избеглица. Прошле године у ту је државу је илегално ушло око 5500 избеглица, углавном из Сирије, али многи сумњају да су бежања само изговори, а да је прави циљ да се Русима да до знања да је Осло одлучно одупире евентуалној агресији.
Летонија и Естонија такође подижу гвоздену ограду на граници са Русијом дугу готово 400 километара. Литванија која нема границу са Русијом, спровела је деломичну мобилизацију, како би могла да учествује у заједничким војним вјежбама са Литванијом и Летонијом.
Мађарска је пак одлучила да доврши изградњу ограде на граници са Србијом и Хрватском, а повећала је и број граничних полицијских патрола. Због тога је ангажовала 3000 нових полицајаца. па их сада у земљи има више од 47.000.
Турска – држава проблем унутар НАТО савеза
- Граница се не брани цвећем и плишаним животињама, она се може заштити само оградом, армијом и оружјем. И ми ћемо тако учинити - закључио је мађарски председник Виктор Орбан.
Турска је након неуспелог покушаја државног удара захладила односе са САД и затим се активно укључила у ратне операције у Сирији. Зато се у тој земљи више не води само грађански рат: на сиријском тлу дошло је до директног сукоба низа држава.
Иако је изгледало да ће доћи до приближавања Москве и Анкаре након што је Русија осудила турску интервенцију у Сирији, поново је дошло до захлађења. Када се томе додају врло напети односи Анкаре са Вашингтоном и Бриселом, онда више нема двоумљења да је и Турска постала, премда је чланица НАТО-а, озбиљан политички и војни проблема за САД, ЕУ и Русију.
Перманентно ванредно стање
Сви ти сукоби, војне вежбе и припреме за рат у Европи показују да се нове америчке и руске војне стратегије прво почеле да се супротстављају у Европи. Због тога што постоји истовремено неколико кризних жаришта, спор око Украјине, терористички напади, избегличка криза, пораст национализма, излазак Велик Британије из ЕУ, није тешко уочити да Европа живи у некој врсти перманентног ванредног стања.
Једина је ујеха да у вуропи апсолутно никоме не одговара рат. Русија је економски преслаба да би могла да финансира сукобе већих размера и отворити неколико фронтова. Једоставно је немогуће замислити да би Москва напала неку државу чланицу НАТО пакта. Истовремено, рат у Европи толико би уназадио економски и политички упропастио чланице ЕУ и НАТО пакта да ће свака држава да учини све да очува мир и избегне било какве озбиљније конфликте са Русијом.
(Блиц)
Коментари / 0
Оставите коментар