Добро плаћено ћутање у Парламенту Српске

Индивидуална активност дијела посланика у Народној скупштини Републике Српске (РС) и даље је на врло ниском нивоу, подаци су Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) о раду ентитетских парламентараца у првом полугодишту 2016. године.

Република Српска 20.08.2016 | 21:54 У посматраном периоду, одржано је 27 засједања на којима су размотрене 92 мјере и усвојено 28 закона, али има и парламентараца који своју позицију не користе активно за заступање интереса грађана који су их изабрали на ту одговорну, али и уносну дужност.

Чак њих 12 није дискутовало ни о једној од тих мјера. То су: Горан Јеринић (СНСД), Милорад Јагодић (СНСД), Милан Дакић (ДНС), Ненад Кузмић (СНСД), Ивана Ловрић (ХСП), Чедо Вуковић (СНСД), Недељко Чубриловић (ДНС), Бранко Бутулија (СДС), Војин Митровић (СНСД), Зорка Андрић (НДП), Илија Таминџија (СНСД), Синиша Илић (РСРС).

Мониторинг рада Народне скупштине Републике Српске показао је да 27 посланика, од укупно 83, нису поставили или покренули ниједно питање или иницијативу, а 14 парламентараца дискутовало је само о једној од свих мјера које су се појавиле на дневном реду.

Ако је плата накнада за рад, поставља се питање како су је зарадили „ћутолози“ или њихове колеге које су за шест мјесеци и 27 засједања само једном се јавили за дискусију.

Грађани Републиек Српске из свог џепа издвајају за зараде парламентараца, од којих је 53 професионализовало свој статус у Скупштини Републике Српске, тј. имају статус запослених и примају пуну плату по овом основу.

Из ЦЦИ-а су навели да се може рећи да је просјечна плата професионалног посланика, уз минули рад, око 3.000 КМ.

У статусу професионалног посланика је Војин Митровић (СНСД), који је напустио НДП након избора у парламент, те се поново вратио у окриље владајућег СНСД-а, а уједно је и власник приватне фирме.

И он није усамљен примјер, јер иако има приватну фирму, у статусу професионалног посланика у парламенту Републике Српске су још неки парламентарци међу којима и Славко Дуњић (Слободни демократски српски клуб), који се, по подацима ЦЦИ-а, за шест мјесеци свега једном јавио за дискусију.

Проста рачуница показује да су Митровић и Дуњић за шест мјесеци (не)рада грађане Републике Српске "коштали" око 18.000 КМ, при чему је за једну минуту једне дискусије Славка Дуњића требало издвојити чак 1.800 КМ.

Народни посланици који нису у сталном радном односу у Народној скупштини Српске имају право на накнаду у мјесечном износу (паушал) од 70 посто основне плате посланика који су у сталном или професионалном раду. По наведеном основу, примају мјесечну накнаду од 1.785 КМ.

Значајно је истаћи, да посланици који примају паушал од 1.785 КМ, неометано на својим професионалним радним мјестима примају пуну плату за послове и функције које обављају, па већина посланика која није професионализовала свој статус, мјесечно фактички остварује дупла примања.

Буџет Народне скупштине Републике Српске у 2016. години износи 10.840.600 КМ. Структура му је таква да је за лична примања посланика и запослених на годишњем нивоу предвиђено 6.700.000 КМ или 62 посто од укупних буџетских средстава предвиђених за рад највише законодавне институције.

У ЦЦИ-у сматрају да би било значајно и да се на wеб страници постављају и подаци о платама професионалних посланика, као и износи паушала које примају.

И ово је питање које ће се морати ријешити, а ЦЦИ-у се питају због чега то не ураде скупштинске службе, већ чекају да добију инструкцију од ЕУ гдје је ово обавезан стандард.

Или је на овом простору и данас све исто као што је Нушић у својој комедији давно написао "посланичка функција се види као неисцрпни мајдан за лично богаћење кроз привилегије које посланички мандат пружа. Кандидују се они који мисле да треба да буду посланици зато што је то у њиховом интересу ...“.

А, народ све то плаћа.

Извор: Фена