Анализа - Звезда у Европи: Повратак у реалност...!

Оно чега су се навијачи Црвене звезде прибојавали обистинило се у реванш мечу трећег кола квалификација за Лигу шампиона. Шампион Србије није успео да елиминише бугарског првака Лудогорец, иако је у Београд 'донео' веома повољан резултат из Разграда (2:2). Бразилци из 'Луде шуме' показали су пред 50.000 људи на стадиону 'Рајко Мити' да су уигранија, квалитетнија и боља екипа од црвено-белих у овом тренутку (4:2 после продужетака).

Фудбал 04.08.2016 | 23:30 Као и у првом мечу, тренер Звезде Миодраг Гроф Божовић одлучио се за формацију без класичног шпица, поново је најближи Владиславу Стојанову био Александар Катаи, а ни остатак екипе није се разликовао – истих једанаест играча истрчало је на траву нашег највећег стадиона. То је нешто на шта навијачи Црвене звезде никако нису навикли, поготово када се игра у Србији.

Покушао је црногорски стручњак да на исти начин надмудри ривала, али су гости већ од старта преузели контролу над лоптом и почели са нападима. Међутим, пошто су се успешно одбранили и донекле изнивелисали ситуацију на терену, црвено-бели су дошли до онога што су желели. Мичел Доналд примирио је грудима лопту на двадесетак метара од гола и дивним волеј ударцем извазвао ерупцију на стадиону.

Нажалост, уместо да се ниво концентрације подигне на још виши ниво и да се заигра још агресивније, поготово у фази одбране, домаћи су дозволили исто оно као пре седам дана у Бугарској. Бразилац Кафу поново је 'промешао' комплетну одбрану противника, који су га само немо посматрали, уместо да га сруше, што је бивши играч Сао Паула искористио и закуцао лопту у ближи горњу угао Дамира Кахримана.

Одговора Звезде на изједначујући погодак није било, шта више – Лудогорец је наставио са притиском и атацима, углавом преко бокова, користећи максимално ширину терена и брзину својих играча, да би се тотални преокрет догодио већ у 40. минуту. Вандерсон је побегао по левом крилу, финтом преварио чувара и пребацио лопту на десну ногу, на 25 метара од гола, а затим савладао Кахримана који је лоше проценио лет лопта и дозволио да му 'жабица' прође кроз руке.

Упркос свему, црвено-бели су и даље били на два гола од пролаза, један од продужетака, а наде свих на стадиону нагло су порасле пошто је Игор Пластун, Украјинац у одбрани буграског тима, за свега два минута добио исто толико жутих картона и отишао раније на туширање.

Ипак, ни та предност није дуго трајала – док су играчи ишли ка свлачионици Гелор Канга дозволио је да га капитен Лудогореца Светослав Ђаков испровоцира, Габонац га је одгурнуо, овај пао као покошен, а Италијан Лука Банти се упецао и показао му директан црвени картон.

Како је имао повољан резултат после 45 минута игре, тренер гостију Георги Дерменџијев саветовао је свој тим да шансу чека из контре и да се не залеће превише (управо оно што је Звезда требала да ради од 17. минута), већ да лопту препусти противнику. С друге стране, Божовић је реаговао увођењем Уга Виеире уместо Славољуба Срнића, да би нешто касније Пабло Моуче уступио место Џону Руису.

Нису црвено-бели заиграли бог зна колико офанзивније у наставку, али су барем овога пута они били ти који су имали лопту у ногама, из чега се у уводних петнаесетак минута издродило неколико солидних напада и прилика. Правих прилика за погодак ипак није било, да би се онда поновила ситуација из првог дела игре.

После шута Катаија у 60. минуту, и одбијене лопте Стојанова, Виеира је био бржи од Хосеа Луиса Паломина који га руши, а Луис Ибањес са тачке доноси нову ерупцију одушевљења на Маракани. Било је евидентно да Бугари имају све мање снаге, међутим – није је ни домаћин имао превише.

Иако су и даље они били ти који су имали лопту, сем шута Доналда са рогља казненог и неколико продора Катаија и Виеире шанси готово да није ни било. С друге стране, бочни играчи Лудогореца наставили су да праве много проблема дефанзивцима Црвене звезде, пре свега Томасу Фибелу и Луису Ибањесу, али је цела екипа борбеношћу успела то да неутралише и избори додатних 30 минута фудбала.

Нажалост, још једном, већ на старту првог продужетка констатација са почетка текста, као и боља физичка припремљеност, уз велики број грешака и несмотрености, показала се као тачна. Вандерсон је још једном побегао Ибањесу, после свега 120 секунди игре, а затим лагано боцнуо лопту преко истрчалог Кахримана. Тада је било јасно да је све готово, да би само пет минута касније сјајни Бразилац комплетирао хет-трик и донео заслужени пролаз свом тиму.

Најтрофејнији српски клуб свакако да има за чиме за жали, посебно када се у обзир узме први сусрет у Разграду, а поготово 17. минут у Београду. Звезду су поново њене грешке и пропусти коштали шансе да дође на само корак од такмичења у ком није била од 1992. године, такмичења које је пре тачно четврт века освајала.

Опет, иако је велико питање како би се ситуација одвијала да Габонац није направио глупост између два полувремена, и да Италијан није реаговао под утицајем притиска играча Лудогореца, али се свакако стиче утисак да је наш тим превише бојажљиво и дефанзивно ушао у сусрет који је могао много да му донесе.

Сада преостаје свима у клубу да се што пре консолидују и забораве све оно што се догађало у уторак у Београду, окрену се жребу за Лигу Европе у петак и покушају да изборе групну фазу другог по квалитету европског такмичења – такмичења које се чини да је по мери овог тима.

Имена учесника плеј-офа за Лигу Европе једнако су квалитента, ако не и квалитетнија од оних који ће се борити за елитно такмичење, али уколико се жели у Европу избора нема.

Дамир Кахриман: Искусни чувар мреже никако није био на нивоу. Колико год код првог гола није могао апсолутно ништа да уради, други је апсолутно његова кривица. Шут Вандерсона могао је да види, пошто му Милош Цветковић није превише пришао, али није добро проценио лет лопте и спречио да га 'забица' превари. Такође, и други гол у Бугарској је добрим делом 'његов'. Мора се истаћи и да је скинуо два зицера, док код преостала два поготка ништа није могао боље да уради.

Милош Цветковић: Можда и најоспорованији члан шампиона Србије био је један од најбољих појединаца на терену. Иако се није превише истицао у фази напада, свој део посла у дефанзиви одрадио је веома добро, цео сусрет се јурио са евидентно бржим играчима ривала, док је у неколико наврата успео добрим постављањем да спречи нападе у раној фази, као и да исправи грешке колега.

Луис Ибањес: Аргентински леви бек поново није био запажен у нападачким акцијама свог тима, али је за разлику од меча у Разграду одиграо и нешто слабије у дефанзиви. Не може му се замерити на залагању, хтењу, жељи и борби пошто је до последњих тренутака константно трчао, али исто тако оба гола у продужетку пала су преко његове стране – а и један је од оних који су пропустили да оборе Кафуа пре гола. Колико му је било тешко после елиминације могло се видети по сузама испред северне трибине.

Зоран Рендулић: Није превише грешио, свој део посла обављао је коректно, иако је и он, као уосталом и већина екипе, имао великих проблема да сустигне противнике. Задатке у ваздуху обавио је без грешке, деловао је далеко сигурније од колеге Фибела из задње линије, а трудио се и да запрети голу Бугара после прекида.

Томас Фибел: Француз је доведен као неко од кога се очекивало да дугачким кораком буде нека врста коректора задње линије, али га је недостатак брзине спречио да своју врлину доброг постављања искористи на прави начин. Пречесто је каснио и испадао, међутим – успевао је да затвори све своје грешке.

Мичел Доналд: Далеко најбољи играч црвено-белих на мечу. Као што је и сам Божовић истицао, од курпулентног Холанђанина у великој мери зависи игра Звезде – у оба смера. Пресекао је велики број лопти и започео исто толико напада, док је његов ударац у 17. минуту утакмицу одвео у праву страну. Ипак, тако је било све док је имао снаге, а може се рећи и да је Канга њега посебно оставио на цедилу.

Дамјан Ле Талек: Француз не игра на нивоу партија из прошле сезоне, далеко мање је приметан на терену, а да је ван форме могло се видети и у реваншу против Бугара. Борио се, трудио, претрчао значајан број километара, али није у најбољој мери обављао свој задатак. За разлику од Доналда, није зауставио велики број напада ривала, док је у офанзиви био готово неприметан.

Гелор Канга: Може се рећи да је Габонац доведен управо због 'овог' меча, а он је све упропастио у секунди – онда када се није ни играло. Није га било у првом делу игре, у великој мери и због тога што су га гости сјајно затварали, у неким тренуцима и са тројицом играча, али оно што је урадио на полувремену не приличи једном професионалцу. На страну то што његов потез није био за црвени, попут нервозног тинејџера реаговао је на провокацију Ђакова и упропастио свој тим. Од првог меча у црвено-белом дресу види се да има потребу да 'истерује правду', види се да је и веома добар играч, а то је нешто на чему би Божовић морао да ради с њим.

Славољуб Срнић: Као и у Разграду, обавио је велики део посла у дефанзиви, али просто није имао снаге да издржи такав темпо у седам дана. Осим неколико продора и убацивања иза леђа бекова није имао учинак у фази напада, доста се трошио помажући Цветковићу и може се рећи да су њих двојица поново одрадили добар посао на својој страни. За крај, можда је судија пропустио да свира фаул крајем другог дела игре када се увукао између двојице чувара на ивици казненог.

Пабло Моуче: Аргентинац је поново добио шансу од првог минута, иако је евидентно да није довољно физички спреман. Попут Срнића, био је у великој мери затворен када крене у напад с лоптом, али је опет успевао да пронађе простор за продор и центаршут. После једне такве ситуације лопта је стигла до Доналда који је погодио за вођство, али се стиче утисак да је Аргентинац морао да буде конкретнији.

Александар Катаи: Најбољи играч тима опет је добио улогу 'лажне' деветке, али му је ривал приступом, поготово у првом делу игре, значајно скратио простор за маневар. Добро се кретао, имао неколико солидних продора и дриблинга, ипак високи штопери Бугара нису му давали места да 'дише'. Искључењем Канге вратио се на позицију кратора и био далеко опаснији и делотворнији за екипу. Можда је тако требало да буде и од почетка...

Уго Виеира: Момак који је купио звездашку јавност головима и залагањем на терену поново није добио шансу од старта из тактичких разлога, а чини се да је то велика грешка. Чим је ушао на терен у 53. минуту тим је заиграо доста боље, 'вукао' је по двојицу чувара на себе, отварао се, борио и тражио лопту. Управо је такав његов став и донео пенал за изједначење, а мало је недостајало да после сјајне финте Доналд поново погоди за преокрет. Још једном, Уго је морао на терен од почетка.

Џон Руис: Када је Моуче остао без снаге, Божовић се одлучио за Костариканца у последњих пола часа регуларног тока, пошто је он био једини крилни играч на клупи за резерве јер Срђана Плавшића поново није било у протоколу. Као и Аргентинац кога је заменио, видљиво је да бивши играч Лила није спреман за највеће напоре, али се трудио колико је могао. У неколико наврата је побегао чуварима и упослио саиграче, али недовољно за било какав утицај на стање на терену.

Михаило Ристић: Звездино дете, момак који не пита где треба да игра већ само изађе на терен. Шансу је добио тек када је све било готово, заменивши Ле Талека у 105. минуту тако да и није могао ништа да промени. Можда је и Риле морао раније на терен, ако не у везу, онда барем на крило или у крајњој линији на бека уместо измученог Ибањеса.

Миодраг Божовић: Колико му је ова тактика у Разграду донела, толико му је одузела у Београду. Иако се све добро 'отворило', Лудогорец је брзо искористио 'ширину' Маракане, уз повлачење његове екипе, и почео да прети у таласима, па је само било питање када ће бокови 'пасти'. Поново се одлучио да за Плавшића не буде места ни у протоколу, иако је управо он тип играча који је недостајао, посебно у последњих пола часа игре. Такође, осим тога, споменута одлука о неигрању Виеире од самог старта може се назвати дискутабилном јер Звезда никада није играла 'без нападача' пред својим навијачима. С друге стране, није ни он крив што играчи не руше човека два пута у соло продору од 30 метара или примају голове као пионири...

Извор: Б92