Енглези: Југославија би сад била свјетска сила

Сви смо свијесни двије “чињенице”. Прво, Југославија се распала због уплитања Запада коме није одговарало да има јаку и моћну земљу у срцу Европе. Друго, Југославија се никада не би распала да југословенски народи нису у себи носили сјеме тог распада, да нису били плодно тло за пропаст.

Регион 22.07.2016 | 13:05 Фото: Wикипедиа

Шта би било да је Југославија преживјела? Сигурно је да би свијет данас био потпуно другачије мјесто. За почетак, због присуства Покрета несврстаних, Европска унија би била далеко слабија и мање утицајна у свијету. Цијела Европа би хрлила у Београд, а из њега у шест република које се данас туку око мрвица из Брисела - пише Фил Батлер у свом ауторском тексту

Имајући обје те ствари у виду, одлучили смо да вам пренесемо најзанимљивије дијелове ауторског текста “Како је Југославија сиријанизована прије 25 година” Фила Батлера, британског стручњака за Источну Европу.

Вјерујемо да ће вас многи одломци изненадити, а неки ће вас и одушевити због оног “шта би било кад би било”. Многи од вас, који су живјели у тој бившој Југославији, можда ће затворити очи и плакати јер ће схватити да су изгубили много више од пуке заједничке државе. Изгубили су свијетлу будућност каква је могла да буде.

“У алтернативном универзуму, шта би било да Југославија и даље постоји? У овом данашњем кључном тренутку историје, апсолутно је неопходно да се позабавимо дешавањима у посљедњих 25 година, а Југославија и западна интервенција у њој можда је најбоље мјесто одакле треба да се крене.


Фото: Профимедиа

Можете ли да замислите Европу у којој је Југославија један од најважнијих играча? Ја могу. Југославија је заправо била један од највећих културних и људских експеримената у историји.

Формирана на међи бивше Аустроугарске монархије и Османлијског царства, Југославија је спојила народе из оба културна круга на начин који није виђен још од времена Александра Великог.

Експеримент је трајао нешто више од пола вијека, а идеја је била стварање јединствене државе за све јужнословенске народе. Премда је Југославија дјелимично била геостратешки пројекат Британије и Француске са циљем обуздавања Њемачке, у основи је то била разумна и праведна идеја.


Фото: Wикипедиа

Одредбе Крфске декларације су позивале на стварање уставне монархије сличне енглеској, и иако је краљ Александар у једном тренутку суспендовао устав и изборе, овај пројекат је и даље обећавао. Рат, политичке махинације, унутрашњи и спољашњи притисци су се окомоили на ову свјетску силу у успону и као што то обично бива у оваквим експериментима, ауторитарна власт је постала неопходна и чак пожељна.

Када је на власт дошао национални херој, диктатор и глобални “селебрити”, Јосип Броз Тито, Југославија је на свјетску сцену изашла у пуном капацитету. Његова улога у оснивању Покрета несврстаних је била и великодушна и екстремно значајна, посебно за народе саме Југославије; уосталом, њени темељи су положени управо у Београду 1961. године.

Када се на распад Југославије гледа из ове перспективе, види се геостратешко размишљање Вашингтона и никоме нису потребни тинк-тенк институти да би спознали због чега је предсједник Бил Клинтон чекао 1995. годину да би интервенисао у Босни. Клинтон је заправо само настављао политику дестабилизације југословенског социјализма, коју је утемељио његов претходник Џорџ Буш Старији.


Фото: Профимедиа

Сада знамо да су побуњеници које је тајно обучавала Америка одиграли кључну улогу у распарчавању те регије путем организације познате као Атлантска бригада састављена од око 400 бораца, која се на Косову борила раме уз раме са ОВК.

Прича једног Француза који је обучавао припаднике Атлантске бригаде подсјећа на оно што се посљедњих година дешавало у Украјини, Либији и Сирији. Виде се обрасци који нас воде као истини: ужасна поља смрти у легитимној држави Југославији, инвеститори који отимају оно што је претекло, мрље на рукама америчких предсједника, британских лордова и неонацистичких њемачких индустријалаца.

Југославија је постала шаблон за Авганистан, Ирак, Арапско пролеће и Украјину. Прича о геноциду у име демократије је превише одвратна да би се о њој говорило. Већина људи у овим нацијама је враћена 200 година уназад, у врсту средњовековне егзистенције без наде. Једини излаз бивши Југословени данас виде, природно, у ЕУ и НАТО-у.


Фото: цеси.фпн.унса.ба

Свакако су у сукобу на Косову обје стране чиниле злочине, као и другдје у југословенским ратовима. То није суштина онога што причам, већ тоталитет катастрофе.

Прије свега, народи некадашње Југославије више немају свој стварни глас. Друго, растурање те нације довело је до смрти и прогонства више милиона људи. То је друга прича. Моја “фантазија” о Југославији би требало да отвори очи.

Југославија је изграђена на идеји да би Јужни Словени требало да престану да буду слаби и подјељени. Уједињена нација Југославије није била лака мета империјалистичким намјерама какве видимо данас.

Чињеница је да је након Другог свјетског рата, социјалистичка Југославија постала европска прича о успјеху.


Фото: Давид Пужадо

Између 1960. и 1980. године та је земља доживјела можда најживахнији привредни и друштвени раст у свијету: пристојан животни стандард, бесплатно здравство и школство, гарантовано право на посао, једномесечни плаћени одмор, стопа писмености преко 90 одсто и очекивани животни век од 72 године.

Колико је мени познато, ниједна од новонасталих балканских држава не може да се похвали ни са упола таквим просперитетом. Био је то просперитет због кога су западне интересне групе жељеле да униште Југославију.

Сви народи Југославије такође су уживали и у бесплатним становима, те приступачном јавном превозу и комуналијама. Непрофитна предузећа су такође била у јавним рукама, што опет није одговарало западним демократијама.


Фото: Архивска фотографија, Тањуг

Тој земљи није смјело да се дозволи да се надмеће са Њемачком, Француском и посебно не Британијом, а ни лондонски и луксембуршки банкари нису могли да извлаче милијарде из социјалистичког система.

Југославија је морала да умре

Мајкл Паренти – награђивани аутор и политички научник, гостујући професор Института за студије политике у Вашингтону – описао је шта је био циљ Америке у вези са Југославијом: претворити југословенски простор у простор Трећег свијета који неће бити способан да иде сопственим путем развоја, у простор са разбијеном економијом, са природним ресурсима који су потпуно отворени мултинационалним корпорацијама (посебно Косово богато минералима).

Такође, циљ је био претворити Југославију и у простор у којем живе осиромашени али писмени и обучени људи који ће морати да раде за мале паре и који ће захваљујући томе довести до пада плата у Западној Европи.


Фото:Wикимедиа

И још нешто: циљ је био разбити нафтну, инжењерску, рударску, аутомобилску и индустрију ђубрива, као и бројне друге лакше индустрије, како не би могле да се такмиче са већ постојећим западним произвођачима.

На Балкану, Запад је демонизовао Србе, у Либији пуковника Гадафија, у Сирији сада Асада, а образац иде ка Владимиру Путину као највећем трофеју до сада. То је свијет у коме тренутно живимо. Снагом успаваних америчких грађана који су до глупости дрогирани безвредним трицама и кучинама супер-капитализма: свијет у своје руке преузимају тирани.

Али шта би било да је Југославија преживјела? Шта да је тај велики етнички и социјалистички експеримент преживио? Сигурно је да би свијет данас био потпуно другачије мјесто.


Фото: информер.рс

За почетак, због присуства Покрета несврстаних, Европска унија би била далеко слабија и мање утицајна у свијету. Цијела Европа би хрлила у Београд, а из њега у шест република које се данас туку око мрвица из Брисела.

1991. године Југославија је била 24. у свијету што се БДП-а тиче. Босна и Херцеговина је данас 112. и ситуација се погоршава. Хрватска је 76, мада ју је “Блумберг” недавно ставио на листу десет најгорих на свијету. Македонија је 130. Црна Гора је 149. Словенија је 81. Србија је 87. и чини се да је стабилнија од свих осталих.

Из личне перспективе, сјећам се оног просперитетног момента бивше Југославије, Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године. Биле су то прве зимске игре одржане у некој комунистичкој земљи, а бакља је ишла од Дубровника, преко Сплита, Љубљане, Загреба и бројних југословенских градова, док није дошла у Сарајево.

 

Имена освајача златних медаља се не сјећам, али се сећам маскоте Вучка, дијела словеначког сликара Јожеа Тробеца, који ми се из неког разлога урезао у памћење. Тај мали вук је представљао ове балканске народе. Вукови играју битну улогу у југословенским бајкама, они су оличење храбрости и снаге и симболизују зиму.

Сада размишљам о томе шта би тај храбри и снажни народ Југославије све освојио, да им се у судбину нису умјешали странци. Али, та нација је нестала заувјек.”

Текст Фила Батлера у целини можете прочитати на сајту “Модерн Дипломацy”.
Извор: Телеграф