Глигорић: Специјалци у прелазном року

Прије готово годину дана објавио сам текст о Специјалном тужилаштву Републике Српске и правом разлогу због којег је формирано. Након десетогодишњег специјалног рада, остаје да се види како ће режим збринути његове специјалце (прича се да неки већ данима кампују у Кеју Будимира Станковића јер им је он обећао да ће средити да пређу у Посебно одјељење Окружног суда, иако не задовољавају ни елементарне услове).

Република Српска 04.07.2016 | 11:02 Прича о Специјалном тужилаштву је типична балканска прича о изневјереним очекивањима, пребацивању кривице на неког другог, разводњавању и бескрупулозном лагању.

На жалост свих нас, истина је да је Специјално тужилаштво формирано, не да би водило, него управо да би обустављало истраге и изузимало предмете Окружног тужилаштва у случајевима када одмотавање криминалног клупка почне опасно да се приближава несумњивом шефу свеколике мафије и његовим кумовима.

Главни специјални тужилац има на располагању „специјално“ формулисан члан 3. у Закону о сузбијању организованог и најтежих облика привредног криминала, да може сам, на основу сопственог  „истанчаног“ слуха да одлучи да ли је нешто у његовој или нечијој туђој надлежности, а како сам за себе каже „моја би одлука била неуставна само кад бих ја преузео било који предмет који не потпада под обележја закона, односно онај који није од посебног интереса за Републике Српске, како то дефинише закон.

А у протеклих седам година, колико сам на овој функцији, још нисам изашао из оквира овог члана.“ Ко му не би вјеровао? Човјек сам за себе лијепо каже да није! Ако треба може и да се закуне.

Специјално тужилаштво је од свог оснивања 2006. до 2012.г. (до када је подносило какве-такве извјештаје, више се изгледа тиме не замарају) донијело 310 наредби о неспровођењу истраге и 38 наредби о обустави истраге, док је у истом периоду подигло 89 оптужница.

Када би се изанализирало оно што су заташкали у односу на оно што су процесуирали, стекла би се права слика о томе зашто је Специјално тужилаштво – специјално.

У отвореном писму главном специјалном тужиоцу из 2010.г. Центар за хуману политику наводи да су од 2006. до 2010.г.

Специјалном тужилаштву Републике Српске поднијели више захтјева или пријава због сумње да су одговорна лица из институција ентитетске и локалне власти извршила најтежа кривична дјела организованог и привредног криминала и оштетила буџете за више од милијарду КМ, које је ово тужилаштво игнорисало.

Посебно су истакли пријаву против одговорних лица из Пореске управе због сумње да су као организована група извршили више кривичних дјела када су пропустили да наплате више од милијарду КМ јавних прихода и више пријава против начелника општине Добој и других због сумње да су као организована група у протеклих осам година извршили више кривичних дјела, приликом чега су ову општину оштетили за око 30 милиона КМ.  

Од главног специјалног тужиоца су затражили да њима и јавности одговори због чега се равноправно не третирају све пријаве и захтјеви, по којим критеријима ово тужилаштво покреће истраге у сваком стотом случају из његове надлежности и да ли Специјално тужилаштво РС селективно поступа само по захтјеву или уз сагласност Владе РС и других центара моћи.

Један од кључних случајева заташкавања је онај из 2011.г., када је, само пола године касније након што је Тужилаштво БиХ предмет “Додик и други” уступило Специјалном тужилаштву, донесена наредба о обустављању ове истраге.

Подсјећања ради, оптужница је теретила Милорада Додика, шест министара у тадашњем сазиву Владе РС-а, исто толико високих функционера и руководилаца јавних институција, и власника и директора компаније Интеграл из Лакташа за организовани криминал, злоупотребу положаја, прање новца и пореску утају приликом изградње зграде Владе у Бањој Луци и дионице аутопута Градишка – Бања Лука, при чему је буџет РС-а оштећен за око 115 милиона КМ.

“Анализом доказа, долазимо до закључка да нема довољно доказа да је Додик Милорад у својству предсједника Владе РС искористио свој положај или овлаштење, прекорачио границе свог овлаштења или да није извршио службену дужност, односно нема довољно доказа који би указивали на постојање намере осумњиченог да себи или другом прибави имовинску корист. Наиме, сва питања око инвестиционих улагања на изградњи аутопута Е-661 Градишка – Бања Лука у периоду 2006. и 2007. године рјешавала је Влада РС на сједницама, а наведене одлуке су објављене у Службеном гласнику РС, па како је Додик Милорад у критично вријеме био предсједник Владе, потпуно је јасно да је учествовао у доношењу наведених одлука и у том својству их потписивао, али их није доносио сам”, наведено је у Наредби о обустављању истраге.

Овдје су чак сами објаснили и начин на који су обављене све највеће пљачке Српске. Одлукама колективног органа, Владе или чак Народне скупштине, које су претворене у пуке извршиоце жеља неприкосновеног Владара, покривају се мутни послови и сумњиви уговори, сви без изузетка склопљени на штету општег интереса.Наравно да ниједна од ових „специјалних“ пљачки НИЈЕ била од „специјалног“ интереса за Републику Српску нити у надлежности Специјалног тужилаштва.

Главни специјални тужилац је недавно донио наредбу о непровођењу истраге у афери „два папка“ јер то, по његовом непогрешивом осјећају НИЈЕ било од посебног интереса за РС, те је утврдио (сам он зна како) да нема доказа о „куповини“ посланика, односно о кривичним дјелима давања и примања мита.

Специјално тужилаштво Републике Српске одлучило је да не води истрагу ни у предмету Бобар банка, те је овај случај вратило Окружном тужилаштву у Бијељини, јер ни то НИЈЕ било од посебног интереса за Републику Српску, зато што по њима „не постоји сумња у учешће лица из ентитетских органа није директно оштећена имовина или угрожен буџет Српске, нити су они ту уочили елементе организованог криминала“, упркос штети већој од десет милиона марака колико је нестало из трезора Банке.

Нису водили истрагу ни у случају „Тргопродаја“ Приједор, зато што се радило о Будимиру Станковићу, куму и интимусу Предсједника, који се и даље јавно хвалише да управља Геодетском управом (на жалост то је жива истина).

Није их интересовао нити један пријављен случај против земљишно-грађевинске мафије (лично сам поднио више кривичних пријава), јер сви знамо куда воде ти трагови. Постоји несумњиво још много пријављених крупних случајева, који нису побудили интересовање Специјалног тужилаштва, будући да су се они специјализовали за прикривање, заташкавање и закопавање свих релевантих трагова који воде до „крупних звјерки“.

Да не буде да нису никада ништа урадили, погледајмо сада неке од случајева за које се главном специјалном тужиоцу „јавило“ да је за њих надлежан.

Специјално тужилаштво је 2007.г. спектакуларним хапшењем функционера и службеника у Дирекцији за приватизацију пред ТВ камерама, покренуло истрагу за намјештање лицитације приликом продаје 66 државних предузећа. Знајући епилог овог случаја тј. да је правоснажном пресудом утврђено да нико у Дирекцији за приватизацију није починио било какво кривично дјело у вези са приватизацијом државног капитала, поставља се питање о стварном задатку и намјери „специјалаца“.

Чињеница је да ови људи никад више неће моћи бити оптужени за ова иста кривична дјела, што значи да се тиме дефинитивно ставила тачка на причу о криминалној приватизацији и зацементирале позиције многих сумњивих "бизнисмена" који су на овај начин дошли до свог првобитног капитала.

Сличан судски завршетак имале су и 2008.г. оптужнице Специјалног тужилаштва против бившег директора Робне куће Боска у Бањој Луци, бившег министра трговине и туризма у Влади РС-а и његовог помоћника.

Окружни суд их је ослободио оптужби за незакониту продају пословних простора ове фирме, а Суд је Специјалном тужилаштву замјерио да нису разумљиво описали чињенице, због чега многи имају право да сматрају да је судски процес против овог тројца суштински исфингиран да би се показала нужност хитне приватизације “Боске”, али и да би се прикриле бројне незаконитости почињене у том процесу. Подсјетимо се да је управо у вријеме док је трајао процес против Гашпара, Вранчића и Бабића, Влада Милорада Додика продала  бањалучку Робну кућу београдском конзорцијуму “Зекстра –Делта”, што тек представља аферу за себе.

Оптужница за криминал у Жељезницама Српске коју је Специјално тужилаштво подигло у јуну 2008. г. против 12 особа довела је, истина, до осуђујуће, али крајње симболичне пресуде. Окружни суд Бања Лука осудио је све оптужене на укупно 6 година и 4 мјесеца затвора, при чему не би требало сметнути са ума чињеницу да је свједок оптужбе, прије него што је могао да свједочи, пронађен мртав (наводно починио самоубиство), као да је цијели случај одвијао на Сицилији, а не на брдовитом Балкану.

Оптужница за криминал у случају Рафинерије нафте из Брода подигнута је 2009.г. Окружни суд је бившег директора Рафинерије Илију Дрпу, те Милана Богићевића, бившег министра привреде, енергетике и развоја у Влади РС-а, у марту 2011. године осудио на симболичне 2 године, односно годину и шест мјесеци затвора, због закључивања штетног уговора о преради нафте са компанијом Витол из Швајцарске, што је, опет, само врх леденог бријега криминала у Рафинерији.

Специјално тужилаштво је 2010.г. подлигло оптужницу у случају Медицинска електроника против: Миле Радишића, власника фирме Гранд Траде из Бање Луке, Жељка Каталине, бившег в.д. директора Медицинске електронике, и др. да су на незаконит начин манипулисали цијеном 3,5 милиона акција предузећа, оштетивши имовину РС-а за близу 1,8 милиона КМ.

Врховни суд је донио осуђујуће пресуде (3 године), али је у међувремену Миле Радишић побјегао у Београд, изјавивши медијима да ће се вратити у Републику Српску чим поново преузме „контролу над Тужилаштвом и Судом“. Радишић је годинама, тачније све до 23. марта 2010. године када је ухапшен, тврдио да је он лично поставио шефове Специјалног тужилаштва. Од тада Радишић тврди да су му се челници Специјалног тужилаштва измакли контроли и да их под командом држи Будо Станковић, кум и несуђени велепосједник земљишта у центру БЛ.

Бавили су се 2012.г. и начелником општине Брод Милованом Череком, који је спектакуларно ухапшен усред предизборне кампање као кандидат за првог човјека општине и који је осуђен на 3 године и 8 мјесеци затвора за примање мита. Иако су паре завршиле код предсједника СПРС-а Петра Ђокића, коалиционог партнера нико није смјео ни криво да погледа, а камоли приведе.

Процесуирали су и случај „Фруктона“, чији је епилог пресуда Врховног суда Српске којом су Недељко Поповић, Слободан Жупљанина и Витомир Ђукић, због малверзација приликом приватизације “Фруктоне”, осуђени на укупно пет година и три мјесеца затвора. У овом случају је најинтерсантније то да оптужница није проширена на оне који су омогућили сва та спорна и незаконита књижења земљишта и некретнина „Фруктоне“, иако пријава против ових дугогодишњих посленика земљишно-грађевинске мафије постоји, као и докази који нису могли бити уништени.

Могли бисмо и даље редати „успјехе“ Специјалног тужилаштва, попут хапшења шефице медицинских сестара у КБЦ Паприковац под оптужбом да је "као шеф једног одјељења у Клиничком центру Бањалука, користећи свој службени или претпостављени утицај да се путем конкурса за пријем радника у Клинички центар Бањалука прими једно лице на радно мјесто медицинског техничара, захтијевало од оштећеног лица одређену количину новца".

Или против полицијског службеника Раца Дејана због постојања основане сумње да је "као полицијски службеник Министарства унутрашњих послова Републике Српске  од оштећене захтијевао, а дана 17.04.2015.године и примио новчани износ од 1.100,00 КМ  да у оквиру својих овлашћења не изврши службену радњу коју би морао извршити".

Могли бисмо, али нећемо јер свако може да оде на интернет страницу Специјалног тужилаштва и види какве оптужнице ОД ПОСЕБНОГ ИНТЕРЕСА ЗА РС они подижу. У међувремену, наравно, каравани пролазе..

Аутор: Тихомир Глигорић