Ваљево: Необична попадија из Бранковине

Петрија - Пека Ковачевић, удовица блаженопочившег проте Владана Ковачевића, који је деценијама службовао у Бранковини код Вањева, једина је жена коју је недавно Орденом владике Николаја одликовао епископ шабачки Лаврентије, једини архијереј у последњих пола века који је, својом вољом, поделио епархију која је обухватала читаву Колубару и Подриње и део Обреновца.

Србија 27.06.2016 | 16:00
Ваљево: Необична попадија из Бранковине
Није само необично што је Црква одликовала жену, већ је више од тога реч о заиста заслужној личности, вредној, неуморној и жени пуној љубави и топлине, не само за своје ближње, већ за "армију" људи која је прошла кроз њихову кућу.

"Прота Владан израстао је у синоним своје тазбине Бранковине, где је годинама службовао, као свештеник који је знао и умео да се саживи са својим верницима и људима које је дочекивао са свих српских страна", каже епископ шабачки Лаврентије.

"А попадија Пека, како је од миља зовемо, није била само свештеникова супруга и домаћица, већ снажна личност која је уз љубазност, гостољубље носила у себи човекољубље, дивну људску топлину, која је просто разгаљивала срца гостију њиховог дома од пастира до академика. У њиховој кући подједнако су били примани обични људи, као и најистакнутије личности, а нема знаменитог уметника из свих области који није био њихов гост и гост Бранковине."

Попадија је рођака наше најзнаменитије песникиње Десанке Максимовоћ, која је деценијама била део њиховог дома, њихово радовање, понос, ведрина и једно од најдражих људских бића. Деса, како и данас Бранковчани једноставно зову чувену нашу поетесу, није крила што су њени прота Владан и Пека тако омиљени у њеним круговимаи међу људима уопште. Десанка почива од 1998. године на једном узвишењу изнад цркве у Бранковини, а прота Владан на другом од пре 11 година.

"Док чекам моје најмилије, сина Милана, његову супругу Лидију и моје унуке Бојану и Јовану, децу која су дивна, сетна сам али и поносна и на свог драгог мужа и моју тетка Десу, са којима сам се трудила да будем више од домаћина, свим људима који су раније у много већем броју, долазили у нашу лепу, рекла бих бајковиту Бранковину", прича попадија Петрија, која из скромности не жели да се хвали високим одличјем, али исказује велику захвалност и епископу Лаврентију и протођакону др Љубомиру Ранковићу, пишуци књиге о проти и протојереју ставрофору Милану Алексићу из Лознице, који је штампао то дело, као сведочанство о њеном мужу који је Бранковину задужио за сва времена.

Попадија је поносна на свог сина Милана, иначе професора Богословије у Београду, који сваки слободан тренутак са породицом користи да дође не само у родитељски дом, већ у Бранковину уопште, где се дружи, одлази на богослужења и прославе као да из ње никад није ни отишао.

А професор Милан је човек који ужива велики углед, не само код својих ђака и верника из храмова у којима је служио и служи, већ и код архијереја попут владике Лаврентија, најумнијих људи српске просвете, културе и науке.

БН телевизија/В.М.

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Михаило Микиц

27.06.2016 16:30

ВИДОВДАН је заједницки Празник свих СРБа. ЗАТО ме интересује ста су други градове и опстине припремиле у РС попут СРБцана да прославе Видовдан?

ОДГОВОРИТЕ