Одлив памети: Млади и образовани одлазе

Исељавање из БиХ траје без престанка, узроци те негативне појаве су економске природе, а земљу већином напуштају млади и високообразовани људи, због чега је изложена одливу памети.

Босна и Херцеговина 24.06.2016 | 17:36 Алармантни подаци наведени су у информацији о стању исељеништва коју је сачинило Министарство за људска права и избјеглице и која ће се у понедјељак наћи пред посланицима Представничког дома Парламента БиХ.

Посебно је апострофирана огромна незапосленост међу младима, која је у 2014. години износила 65,3 одсто. Посао има само један од осам младих људи старосног доба од 16 до 24 године, што је драстична разлика у поређењу са земљама ЕУ гдје ради свака трећа особа из ове категорије.

"Због тога не изненађује чињеница да је БиХ суочена са проблемом одлива памети. Велики број младих и високообразованих људи одлази из БиХ у потрази за бољим условима живота и запослења, што значајно смањује квалитет људских ресурса у БиХ", наведено је у извјештају.

Вјетар у леђа онима који одлазе у посљедњих неколико година дало је и закључивање споразума о запошљавању са Словенијом и Њемачком, увођење безвизног режима и промјена миграционе политике ЕУ. Због промјене политике олакшано је усељавање људи са дефицитарним занимањем попут информатичара, љекара, математичара, истраживача, висококвалификованих радника и студената. Према подацима Свјетске банке, из БиХ је отишло 23,9 одсто високообразованих и 11,1 одсто љекара.

По том параметру БиХ заузима једно од водећих мјеста у Европи и свијету. Већина исељеника прве генерације има завршену средњу школу - 52,7 одсто. Њихови насљедници су знатно више окренути ка високом образовању, што је посебно изражено у скандинавским земљама и у САД. С друге стране, најмање високообразованих исељеника из БиХ отишло је у традиционално "гастарбајтерске" земље попут Словеније, Аустрије и Њемачке.

Старосна структура показује да су међу исељеницима заступљене све старосне групе, што значи да се најчешће исељавају комплетне породице.

"Емиграција за БиХ представља и демографски проблем. Поред ниског природног прираштаја, који је посљедњих година негативан, емиграција је један од главних узрока великог пада популације на територији БиХ", наведено је у извјештају.

Подаци Свјетске банке из децембра 2015. године показују да је стопа емиграције у односу на број становника достигла 44,5 одсто, што БиХ сврстава на високо 16. мјесто у свијету. Са тако високом стопом емиграције БиХ је знатно испред Србије (18 одсто) и Хрватске (20,9 одсто), па чак и Албаније (43,6 одсто), која је годинама била водећа земаља у свијету.

Расуто у 50 земаља свијета живи 1,67 милиона људи рођених у БиХ, док са њиховим потомцима тај број досеже чак два милиона.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да се иза проблема исељавања крије мноштво разлога. Говорећи о одласку младих, он истиче да је поред лоше перспективе у БиХ важан фактор и избор занимања.

"Млади неријетко бирају погрешне струке за које ће се школовати, па послије стицања дипломе имају мале шансе да пронађу запослење. Послије година проведених на бироима, млади једноставно одлучују да бољи живот потраже преко границе. Нажалост, све више постајемо земља из које бјежи ко може. Може нас спасити само више радних мјеста и инвестирања у привреду", истакао је Павловић.

Кап оптимизма у мору сивила представљају резултати истраживања који показују да више од половине исељеника намјерава да се врати у БиХ. Међутим, негативно је да велики проценат њих истиче да ће то учинити чим оде у пензију или заради довољно новца.

"Посебну пажњу треба скренути на младе и образоване људе у исељеништву. Истраживање из 2011. на узорку од 847 испитаника, од којих је чак 56 одсто факултетски образовано, показује да њих 51 одсто намјерава да се врати у БиХ, а међу њима 64 одсто за стално", наведено је у информацији.

Иако постоје успјешни примјери, обим инвестирања из исељеништва је недовољан. За сада је главни допринос дијаспоре развоју БиХ оличен у дознакама, које се у задњих пет година крећу између двије милијарде и 2,3 милијарде КМ годишње, што представља стабилан приход у земљи. Учешће новчаних дознака у бруто домаћем производу БиХ износи између 10 и 15 одсто, а велики потенцијал лежи и у штедњи исељеника која је неколико пута већа од дознака.

Одрицање од држављанства

Према подацима Министарства цивилних послова БиХ, од 1. јануара 1998. до 29. децембра 2015. године држављанства БиХ се одрекло 69.289 особа.

Највећи број случајева одрицања од држављанства БиХ односи се на условљавање приликом стицања држављанства земље у којој исељеници живе, што је посебно изражено у Њемачкој и Аустрији. Број натурализованих грађана БиХ који су стекли држављанство државе пријема, не рачунајући Хрватску и Србију, износи око 500.000.

(Глас Српске)