Грађани се задужују за пуко преживљавање

Кредитирање у БиХ не успијева да ухвати замах, што показују подаци да је на крају првог тромјесечја ове године износ зајмова које су пласирале банке био тек за три одсто већи у односу на исти период прошле године.

Република Српска 01.06.2016 | 16:50

Према подацима Централне банке БиХ, укупно стање кредита на крају марта износило је 16,93 милијарде КМ. Привреди су одобрени кредити у износу од 7,89 милијарди КМ, што чини 46,6 одсто укупног пласмана. Тек незнатно мањи износ кредита пласиран је становништву, које је на крају првог квартала имало 7,83 милијарди КМ дуга, што чини 46,2 одсто укупних зајмова. За кредитирање владиног сектора одобрено је 1,10 милијарди КМ или 6,5 одсто укупних кредита.

За какав-такав раст кредитне активности најзаслужније је становништво које најчешће подиже краткорочне готовинске ненамјенске и замјенске кредите или дугорочне стамбене кредите. Иако је порастао и обим кредита одобрених привреди, стопа раста је скоро двоструко нижа у поређењу са становништвом.

"Кредити становништву су расли по стопи од 4,2 одсто, док су кредитни пласмани привреди повећани за 2,4 одсто. Владин сектор на свим нивоима смањио је у првом кварталу кредитну задуженост за 3,5 одсто у односу на исти период 2015. године", кажу у Централној банци БиХ.

Кредитни замах није ухваћен иако је дошло до благог пада каматних стопа, које су и даље у поређењу са европским превисоке. Овај проблем је нарочито примјетан код кредита за привреду, због чега се предузећа тешко одлучују на задуживање.

Секретар Удружења банака БиХ Мијо Мишић каже да је стопа раста кредитне активности од три одсто врло скромна и недовољна за експанзивнији привредни раст.

"Мислим да би све институције требало да се укључе у проналажење мјера за подстицање кредитирања што би убрзало инвестирање, али нажалост то све иде врло споро", каже Мишић и додаје да је један од предуслова за остваривање веће стопе раста кредитне активности испуњавање циљева из Реформске агенде.

Иако је раст кредитирања становништва доминантан, Мишић каже да је његова структура неповољна.

"Пожељно је да физичка лица више подижу стамбене и кредите за трајна потрошна добра попут некретнина и аутомобила, а мање ненамјенске потрошачке кредите који служе за преживљавање", истиче Мишић.

Предсједник Секције за банкарство Удружења економиста Републике Српске - СWОТ Марко Ђого каже да је стопа раста кредитне активности од три одсто очекивана, јер прати раст привредне активности.

"Ми смо још 2009. године прогнозирали да ће се стопе раста кредитирања стабилизовати на нивоу стопе привредног раста увећаног за стопу инфлације. Та предвиђања су остварена, јер је лани раст бруто домаћег производа износио 3,2 одсто, док је стопа инфлације била негативна", казао је Ђого.

(Глас Српске)