Дуг и тежак пут до усвајања дјетета

Компликована процедура главни разлог што се у Републици Српској позитивно ријеши само 15 одсто захтјева за усвајање дјеце. У 2015. години остварено 30, а у 2014. само три усвојења...

Република Српска 15.05.2016 | 20:50

Проценат усвојене дјеце у Републици Српској је поражавајући и износи свега 15 одсто од броја поднијетих захтева, а њих је само прошле године било 643. Главни разлог је, бар из угла заинтересованих породица, изузетно компликована и захтјевна процедура, пишу "Вечерње новости".

Према подацима Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, у 2015. години остварено је укупно 30 усвојења од чега шест потпуних, 18 непотпуних и шест са "међународним елементом".

"Поступак спроводи орган старатељства према мјесту пребивалишта дјетета. За десет година највише усвојења је засновано пред Центром за социјални рад Бањалука, а слиједе Приједор, Градишка, Бијељина, Зворник, Сребреница, Лакташи", објаснила је за "Новости" портпарол Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске Јелена Вујић.

Иначе, У Републици Српској одраста 550 дјеце без родитељског старања. Постоје разлике између потпуно и непотпуно усвојеног дјетета.

"Усвојење мора бити у интересу усвојеника. Потпуно се може усвојити дијете узраста до пет година, које нема живе родитеље, или су му родитељи непознати, односно који су дијете напустили, а више од једне године не зна им се мјесто боравка, или чији су родитељи пред надлежним органом старатељства пристали да њихово дијете буде усвојено. Непотпуно усвојено може бити дијете старије од пет година", наводе у ресорном министарству.

Брачни пар који жели да усвоји дијете пролази детаљну социјалну и психолошку обраду са циљем утврђивања опште и посебне подобности за усвојење дјетета.

Бањалучанка Т. Џ. сина је усвојила прије 14 година, захтјев за старатељство у Центар за социјални рад предала је годину и по раније и такође, као и сви остали усвојитељи, заједно са супругом морала је да прође ригорозне мјере до коначног потписа.

"Између осталог, били су нам потребни документи о некажњавању, потврде о сталном запослењу, потврде о пребивалишту, финансијском статусу, разговори са психолозима, педијатрима, психијатрима, историја кретања, услови породичног окружења... Више не могу ни да се сјетим свега, колико је тога било", прича она.

"Такође, када смо коначно дошли на ред, и када су изабрали дјечака којег су нам намијенили, морали смо да сачекамо додатних 40 дана по његовом рођењу да потпишемо уговор да је он потпуно наш, с обзиром да је тада још био у бабинама, а мајка која га се одриче сматра се у том периоду неурачунљивом. Данас смо најпоноснији родитељи на свијету, јер је наш Н. израстао у предивног момка, спортисту, одликаша, чију ћемо малу матуру прославити у јуну!"