Како је Влада Српске упропастила Шећерану

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

Република Српска 06.05.2016 | 22:53

АФЕРА „134“

“Бијељинска Фабрика шећера“

Бијељинска Фабрика шећера само је је један од примјера гдје је Влада Републике Српске ушла да среди стање након лоше приватизације – и практично га дотукла.

Некадашњи привредни гигант и највећа пријератна прехрамбена фабрика, бијељинска Шећерана данас је потпуно пуста. Четири стотине радника остало је без посла.

Влада Републике Српске је „ревитализовала“ предузеће 2010. године, али се послије испоставило да је то био само тренутак лажне наде за 400 радника. Очигледно је да су нашли бољу рачуницу на другим изворима новца, а ово семберско предузеће остављено је да пропада. Влада Републике Српске је одговорна за систематско уништавање предузећа.

Не трпе само радници који су остали на улици. Око 5.000 произвођача шећерне репе изгубило је могућност да оствари приходе. Да је покренута производња у шећерани, била би покренута и комплетна пољопривреда у Семберији, али и Републици Српској. Фабрика шећера, осим што би запослила много пољопривредника, у ланцу би анимирала покретање прехрамбене индустрије, слаткиша…

Бијељинска шећерана ревитализована је 2010. године. Десет милиона евра у покретање производње уложио је нови инвеститор, Зоран Ћопић из Агрокопа. Тада је све подсјећало на времена када се у овој фабрици радило у три смјене, а Шећерана је почела опет да извози. Убрзо је Ћопић ухапшен због сумњи да је преко Шећеране „прао“ нелегално зарађен новац наркобоса Дарка Шарића. Након тога, бијељинска Фабрика шећера је блокирана.

Радници кажу да је сваки покушај тражења помоћи од Владе Републике Српске, која је тридесетпостотни власник Шећеране, био узалудан. Осим ријечи утјехе, конкретне помоћи није било.

Шећер се и даље у хиљадама тона увози у Српску. Увозимо између 150 и 180 хиљада тона шећера, а да је ова бијељинска фабрика прорадила могао би потпуно да се избаци увоз шећера.

У децембру прошле године отворен је стечај у Шећерани. Према посљедњим подацима, од прије неколико дана, стечајног управника Лазе Ђурђевића, стечајна маса Фабрике шећера процијењена на износ од 23.921.383 КМ, а укупно пријављена потраживања, по пријавама повјерилаца износе 18.394.604 КМ, од чега је признао 16.048.558 КМ потраживања повјерилаца. Укупно пријављена потраживања по пријавама које су неуредне и по којима се стечајни управник још није могао изјаснити износе 15.645.046 КМ.

Процјењује се да је за ремонт и довођење „Шећеране“ у технички исправно стање потребно око 20 милиона КМ, те додатних 45 милиона КМ инвестирати у засаде шећерне репе.

Међутим, од свега што су Влада Републике Српске и Министарство пољопривреде у времену урадили је да су затражили да 45 хектара земљишта Шећеране буде уписано као власништво Републике Српске, што је погубно за покретање ове фабрике!

Партија демократског протеста