Ђурђевдан: Урадите ово и љубав ће доћи

Магијска својства приписивала су се и води. Купање и умивање ђурђевданском водом гарантовало је здравље током читаве године. Купало се на сам дан празника, прије изласка сунца.

Република Српска 05.05.2016 | 22:18

Ђурђевдан се слави 6. маја и овај празник се узима као граница између зиме и љета. Раније су тога дана хајдуци напуштали своја склоништа у којима су се скривали током зиме и одлазили у шуму на заказано мјесто да поново отпочну хајдуковање. Зато у народу и постоји изрека "Ђурђевданак - хајдучки састанак."

После Божића, Ђурђевдан је празник са највише обичаја. Већина њих односила се на здравље, плодност, млијечност стоке, здравље укућана, на удају, женидбу.

Уочи Ђурђевдана плету се и венчићи од ђурђевског цвијећа, ђурђевка и млечике и њиме се ките капије и улазна врата у кући. Ти вијенци стоје изнад врата читаву годину до сљедећег Ђурђевдана. Када се плетење вијенаца заврши, обичај је да се развије коло у тихој вечери и по месечини.

Понегде на Ђурђевдан народ одлази у природу, заједнички на ђурђевдански уранак. За ову прилику посебно се припрема јело и пиће. Народ се весели често и до подне. На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем да буду напредни као врбе, ките здравцем да буду здрави као здравац, копривом, да коприва опече болест и селеном да им душа мирише као селен.

Магијска својства приписивала су се и води. Купање и умивање ђурђевданском водом гарантовало је здравље током читаве године. Купало се на сам дан празника, пре изласка сунца.

Од Ђурђевдана почиње и љетња сезона, што је згодна прилика да се дође до вољене особе. И у томе је помагала магија, којом су се бавиле дјевојке пред удају.

Тај, такозвани, магијски лов на мушкарце, зависио је од мјеста до мјеста. У околини Високог дјевојке су брале помамник, да би се момци за њима помамили и "навалу" да би мушкарцима биле драже.

Забиљежен је и обичај да дјевојка на Ђурђевдан протрчи кроз свињац с намером да уплаши свиње. Веровало се да ће момци, попут свиња, трчати око ње и за њом.

Кукурјек за благостање

Чудесну моћ, по вјеровању, има стручак кукурјека убран на Биљни петак, али на мјесто одакле је ишчупан обавезно треба ставити парче хљеба. Вјенац од тог кукурјека некада се стављао овцама око врата, али се данас практикује пресовање у пословним књигама, уџбеницима, под тастатуром, односно испод сваког предмета који помаже у стицању материјалног богатства.

Током вечери, треба поново отићи на мјесто гдје је убрана ова чудесна биљка, запалити ватру и чекати поноћ. Тада се, тврде они који су томе присуствовали, на небу појави кратка бљештећа свјетлост која свакога ко је види убрзо учини богатим.

Ритуално умивање скида уроке

Ђурђевдан је идеалан за извођење ритуала којима се скидају чини, тјера црна магије и отклањају уроци набачени током претходних пет мјесеци. У ту сврху најчешће се изводи “ритуално умивање”: око посуде у којој се фарбало прво ускршње јаје (црвено, наравно), обмотају се стручци кукурјека, омана и љошћана, а потом се у њу наспе вода и остави да преноћи на кућном прагу или поред неке биљке, тако да се зором у њу слије и роса.

Том водом се на Ђурђевдан умивају сви укућани да би са себе скинули чини, уз мисао да добро побеђује зло. Такође, уочи славе, испред куће треба оставити два-три стручка омана, па их, кад се наросе, унијети у собу и окачити да се суше. Осушена биљка касније се користи приликом извођења разних љубавних ритуала, а вјерује се и да чудесну моћ има и босиљак који је у ноћи пред Ђурђевдан покупио росу.

(Курир)