Да ли је ово Додиково политичко самоубиство

Контрапротести власти као одговор на најављене протесте опозиције, дио су ширег плана који подразумијева одступницу Милорада Додика и његовог најближег окружења и са власти и из Републике Српске, тврди поуздан извор близак актуелној власти.

Ријеч је о Додиковом плану Б који би требао бити реализован у случају да његови безбједносни извори процијене да је опозиција успјела покренути толику критичну масу да власт нема шансе да је заустави. Иза цијелог плана стоји Милорад Додик, лично.

План А, међутим, подразумијева да контрапротеста неће ни бити, односно, да Додик и даље блефира јавност како ће на истом мјесту и у исто вријеме организовати контрапротесте, с циљем да заплаши опозицију и народ могућим нередима који би у том случају били неминовни. Уочи самог протеста Додик би одиграо још једну своју ролу "Чувара Српске", па би, због "мира и стабилности" и "српског јединства", обавијестио јавност да одустаје од контрапротеста, а опозицију оптужио да је покушала изазвати сукобе.

Међутим, Додикова провокација упућена опозицији, обећањем да ће поднијети оставку, ако успију окупити 40 хиљада демонстраната 14. маја у Бањалуци, указује на то да је план Б, све актуеленији.

Ради се у ствари о добро испланираном политичком самоубиству, чији је циљ стварање хаоса под чијим плаштом би Додик и њему најближи напустили земљу и склонили се у Русију. По угледу на свргунтог Украјинског предсједника Виктора Јануковича, Додик би за преврат оптужио Запад, "стране плаћенике","издајничку опозицију"...

План је заснован на процјени Додика и његовог најближег окружења да им блиска будућност није нимало свијетла и да им је свргавања са власти од стране "мрског запада" најбољи изговор да за себе, у русофилски опредијељеном, дијелу друштва приграбе какав такав ореол мученика који су под притисцима "мрског" Запада и "домаћих издајника" потражили заштиту од "Мајке Русије". У том случају свака истрага која би против њега и његових сарадника била покренута, била би окарактерисана као напад на "руске миљенике", зашто би од званичене Русије тражили заштиту.

Додику или некоме ко је осмислио овај сценарио, као инспирација је, поред украјинске, послужила и румунска револуција из 1989. у којој је свргнут диктатор Николај Чаушеску.

Ако је неко заборавио, Чаушеску је, у сред протеста које су организовали његови противници, за 22. децембар 1989. године организовао велике контрапротесте, односно митинг подршке самом себи. Организован је превоз народа из свих крајева земље до главног града како би подржали свог "вољеног предсједника".

Испред предсједничке палате, се окупило десетине хиљада грађана. Одушевљен толиком масом, предсједник је изашао да их поздрави.

Био је, међутим, непријатно изненађен. Дочекао га је слабасан аплауз који је долазио само из првих редова, остатак масе је ћутао и комешао се. Након што се мало прибрао, још увијек збуњени диктатор, се обратио маси, која га је дочекала звиждуцима, и позивима да поднесе оставку.

Настао је хаос, маса је јурнула према палати, а диктатор је побјегао у палату. Тек тада је, ваљда, схватио, да је народу прекипило и да више нема симпатизера, само невољних присталица који су све до тог трена погнуте главе ћутали и трпили.

Све док једног дана, њихово незадовољство није надјачало њихов страх, па је, охрабрабрено у великој маси из њих искрено проговорило оно што осјећају према свом "вољеном вођи".

Остало је историја, која свједочи о томе како режим пада под налетом оних који су му до јуче аплаудирали. Такви став промијене преко ноћи. Довољно је само да влада обустави исплате из Буџета.

Наравно Додик нема намјеру да прође као Чаушеску и заинтересован је само за први дио приче, у којем би он за разлику од румунског диктатора, плански довео незадовољни народ у Бањалуку (олакшао посао опозицији која нема средстава да плати толике аутобусе) и још га, по потреби, нахушкао против самог себе, ако је то уопште и потребно.

(У прилог овом плану, сигурно иду и недавне одлуке Владе о обустави свих исплата из Буџета, и неисплаћене плате великом дијелу буџетских корисника уочи самих празника.)

Могућност да се у Бањалуци 14. маја окупи преко 40 хиљада демостраната, зато није уопште искључена. Ако Опозиција може да окупи 20 хиљада, а Режим бар још толико присталица на истом мјесту, у исто вријеме, ко ће то и на који начин процјењивати ко је присталица власти, а ко опозиције. Релано гледајући у таквој ситуацији готово није ни могуће да дође до међусобног обрачуна окупљених грађана, као што се то у циљу сијања страха из режимских редова упорно пласира.

Већа је, вјероватноћа да огромна већина окупљена масе, попут оне у Букурешту, јурне нпр. на Палату Републике у којој, до 14. маја, готово сигурно столује Милорад Додик. Према томе, ако неко треба да има разлога, за страх од најављених протеста и контрапротеста, онда је то засигурно он и његово најближе окружење, нарочито безбједносне структуре које би му требале гарантовати безбједан пролаз до бањалучког Аеродрома, уз наду у добре меторолошке услове.

Аутор: Миљан Ковач

Извор: Импулс портал