Папа лично зауставио канонизацију Степинца

Филип Вучак, бивши хрватски амбасадор у Ватикану, за "Новости", открива: Одлуку да се не прогласи светим донета још у јуну 2014. године.

Свијет 24.04.2016 | 10:26

Канонизацију Алојзија Степинца лично је зауставио папа Фрања! То је други такав случај у Католичкој цркви, након што је папа Јован Павле ИИ такође зауставио проглашење светим једног француског свештеника након што је утврђено да је имао антисемитски став. Говори овако, за "Новости", бивши хрватски амбасадор при Светој столици Филип Вучак, указујући да ће заједничка комисија Католичке и Православне цркве почети да ради пре лета, али да нико, у овом тренутку, ни у Ватикану, не може да каже када ће посао бити завршен.

Према речима нашег саговорника, сигурно је само да до краја рада комисије папа Фрања неће доносити даље одлуке о кардиналу Алојзију Степинцу.

"Одлуку да се не настави поступак и Степинца прогласи светим папа је донео 24. јуна 2014. године, непосредно када је кардинал Ангело Амато објавио да је потврђено чудо као предуслов канонизацији хрватског кардинала", каже Вучак.

Иако је било притисака да папа од своје одлуке одустане, није се поколебао и предложио је формирање мешовите комисије између Католичке и Српске православне цркве.

Догађаји око заустављања канонизације били су у Ватикану, окрива наш саговорник, крајње драматични. Један број кардинала био је уверен да је све готово и само се чекао папин потпис. Кардинал Амато је чак предвиђао да ће Фрања потписати канонизацију до краја 2014, а онда је у априлу у Ватикан стигло писмо патријарха Иринеја. На осам страница поглавар СПЦ детаљно је објаснио зашто сматра да је Степинац контроверзна особа и изражава чуђење да се о њему разговара као о свецу. Иринеј је тада јасно рекао да сматра да је реч о високом свештенику који је подржавао НДХ, насилно покрштавао православне вернике и подржавао расне законе.

Филип Вучак

"За папу Фрању то писмо био је сигнал за узбуну. Одмах је донео одлуку да се поступак заустави и провере информације које су стигле из Београда", говори амбасадор Вучак, који је био сведок дипломатске игре која је уследила.

На адресу Ватикана стигла су, затим, и писма председника Томислава Николића и још једно од патријарха Иринеја. Папа је, када је прочитао писма одлучио да предложи оснивање мешовите комисије која ће детаљно размотрити живот и рад кардинала Степинца.

Из Загреба је било више притисака на папу, лобирало се од стране кардинала који су били блиски новом светом оцу, а у новембру је папски нунције из Београда Антонини пренео Папи поверљиве информације. Фрања више није имао никакве дилеме и одмах је одлучио да у цео поступак укључи кардинала Курта Коха, који је водио папско веће за промоцију јединства хришћана. Следила је посета Коха Србији, када је у фебруару 2015. упознао Иринеја са папином идејом о мешовитој комисији.

Алојзије Степинац

Био је то, свакако, и црквени преседан, а папа је, у међувремену, показао и велико занимање за приближавање двеју цркава, с обзиром на то да није тајна да му је један од циљева да што пре посети Србију.

"Заједничко читање историје" само је корак према томе, а након тога би се могло реализовати и историјско путовање папе Фрање у Москву. У Ватикану су изузетно добро прихватили одлуку врха СПЦ да подржи оснивање заједничке комисије.

Хрватски бискупи настојали су да промене папин став и средином 2015. су тражили пријем код њега, али Фрања није желео да их прими. Урадио је то кардинал Кох, а бискупи уопште нису о томе информисали хрватску јавност.

"Урадио је то католички лист "Осерваторе Романо", а у Хрватској нису пренете ни речи папе председнику Николићу да му се не жури са канонизацијом Степинца", каже Вучак.

Извор: Вечерње новости