Расте број штрајкача у бањалучком парку!

Грађански рат у Босни и Херцеговини, од 92. до 95. године, однио је хиљаде живота, а донио сузе и бол. 

Јауци мајки које су изгубиле синове на ратиштима, на Задушнице највише одзвањају гробљем Свети Пантелија у Бањалуци.

Они који су изгубили очеве, штрајкачи из парка Младен Стојановић, запалили су свијеће поред дрвета.

Придружио им се и седми штрајкач, а од понедељка стиже и дијете.

Митра Пејчић није заобишла ни ове Задушнице. Од 95. године долази на гроб сину који је погинуо на ратишту у Посавини. Мајка погинулог борца живи сама, обољела од рака, а држава јој је, каже, одбила и борачка неповратна средства да среди трошну кућу у којој живи.

У дијелу за погинуле борце на гробљу Свети Пантелија у Бањалуци гробове чисти и Душан Славнић. Сестрићу и рођаку који су младост дали за Републику Српску пред сам крај рата, дошао је да опет ода почаст.

Ни у обрнутој ситуацији, дјеци који су изгубили очеве у посљедњем рату, држава није дала много.

Спали су на то да своја права не могу да остваре ни штрајкујућу у бањалучком парку Младен Стојановић.

Подршка је стигла из Источне Илиџе. Даринка Пајић је супруга ратног војног инвалида, а син јој већ 17 година тражи посао. Док слаже одбијенице, припрема се за камповање у парку, из ког, поручује, неће тако лако отићи.

Умјесто да достојанствено запале свијеће на данашњи дан на гробљу, штрајкачи су то урадили у бањалучком парку Младен Стојановић.

Сви штрајкачи су имали једну поруку за Владу Српске.

Од једног малог до два велика разапета шатора, од једног штрајкача до броја 7. Осамнаести дан ниједан захтјев штрајкача није ријешен. У Влади Српске ћуте и очигледно чекају да се као и увијек, бунџије повуку са својим проблемима.

БН ТВ