Трансплантације "коче" предрасуде и незнање

Један донор може спасити и унаприједити осам живота, али су предрасуде и незнање највећа препрека за бољи и развијенији систем донорства у БиХ, изјавила је Халима Решић, предсједница Донорске мреже БиХ, према чијим подацима у БиХ тренутно има око три хиљаде пацијената који су на дијализи, док је број особа са другим здравственим тешкоћама значајно већи.

Босна и Херцеговина 19.02.2016 | 09:20
Трансплантације "коче" предрасуде и незнање

Од једног донора могуће је трансплантирати бубреге, рожњаче, јетру, срце, плућа и панкреас, те свјесне тога развијене европске земље на годишњем нивоу ураде најмање 16.000 трансплантација.

"Наш највећи проблем је недостатак потенцијалних донора, иако постоји помак у посљедње двије године јер смо у ФБиХ имали 25 трансплантација, односно 18 родбинских донора и седам кадаверичних трансплантација", напоменула је она.

Све монотеистичке религије на нашим просторима подржавају донорство, истиче Решићева, подсјећајући на то да је напредак код једног дијела вјерника у свијету осјетан након изјаве папе Јована Павла Другог 2000. године који је указао на то "да све што може спасити живот не треба да се закопа".

Процес донирања органа почиње у нама самима, а осим тога сваки потенцијални донор прије свега је потенцијални прималац.

"Свјетска статистика каже да је 20 пута већа могућност да затребате орган, него да га за живота донирате, без обзира на ваш позитиван однос према томе. Начина за злоупотребу нема. Сви пацијенти који су на листама чекања воде се под шифрама, а не именима. Кад се учини све да се једном пацијенту спаси живот, али ипак наступи смрт, 24 до 48 сати од тога едуцирани координатори с пуним пијететом прилазе породици и разговарају с њом о потенцијалном донорству. Ако је породица прије смрти члана добила пристанак за донирање органа, може одлучити другачије и након тога, али се у 70 одсто случајева и више то не догоди", напоменуо је Томислав Жујовић, предсједник Удружења дијализних и трансплантираних болесника ФБиХ, која је иницирала измјене федералног Закона о трансплантацији органа и ткива у сврху лијечења, како би се повећао број донора.

Наведеном иницијативом указује се на одређене недостатке закона у смислу да ограничава могућности даривања органа и кориштења истих у сврху трансплантације, те је потребно осигурати "претпостављени пристанак", чиме би се осигурало да је дозвољено узимати органе и ткива с умрле особе ради пресађивања у сврху лијечења под условом да се донатор за живота није томе изричито противио.

У РС је у 2010. години урађена прва трансплантација бубрега, али је прва кадаверична донација органа у БиХ била 2007. године када је породица Видовић из Међеђе, код Козарске Дубице, донирала органе сина Слободана, који је изгубио живот у саобраћајној несрећи. То је спасило и унаприједило пет живота у БиХ, а одлуци је претходио случајни разговор на ову тему са сином приликом једне ТВ емисије коју је породица заједно гледала.

(НН)

Коментари / 7

Оставите коментар
Name

xxx

19.02.2016 13:59

Нови Закон о донирању органа мозе се итекако злоупотријебити.Треба се направити листа оних који ХОЦЕ,након смрти даровати органе за трансплатацију, а не по новом закону да се прави листа ко неце.Мислим да це се ти органи дебело уновцавати и препродавати у иностранству за велике паре.А сама операција трансплатације остаце баснословно велика као и до сад.

ОДГОВОРИТЕ
Name

МИХАИЛО Микић

19.02.2016 16:27

Страх од злоупотребе са поклоњеним органима је највећа препрека могућим донорима да се упишу као поклоници својих телесних органа. Многи се плаше да послије тога не буду убијени због својих органа. Осим тога треба бити веома опрезан са поклоњеним органима за пресађивање јер многи људи могу да буду болесни од сиде или неке друге заразне болести а да тога нису ни свјесни. Мислим да ће ускоро научници успети да производе сами потребне органе за пресађивање који ће моћи многим болесницима да буду од велике користи. Ко има новац, тај има све, осим живота вјечног. ЧОВЈЕКУ ЈЕ СУЂЕНО ПРАВЕДНИМ ЗАКОНОМ ЖИВОТА ЗБОГ ГРЕХА СВОГ ЈЕДНОМ ДА УМРЕ И ПРЕД ГОСПОДА ДА ИЗАЂЕ. СА СМРЋУ СВАКИГ ЧИВЈЕКА СЕ ЗАВРШАВА ЗА ВЈЕЧИТА ВРЕМЕНА СВАКО ЊЕГОВА ЗЕМАЉСКО ЖИВЉЕЊЕ. ЗАТО УОПШТЕ НИЈЕ ВАЖНО КОЛИКО ДУГО ЧОВЈЕК ЖИВИО НА ЗЕМЉИ ВЕЋ КАКО ЈЕ ЧОВЈЕК ЖИВИО?

Name

ре

19.02.2016 19:50

О Боже блесавих коментара.Дај лијечите се обојица.

Name

за ре

21.02.2016 10:47

Ко је за лецење или није не мозе свако одлуцивати.Колико слуцејава има, да неко ко треба да се оперисе није финансијски моцан,јавно трази помоц? Знаци, ако се не надје донатор који би финанцијски обезбедио његово лецење негде, он аутоматски превремено постаје "давалац органа", коме? Је ли то у реду? Мозда би свако требао да одлуци сам,ста је боље за њега.Законом би се могло регулисати рецимо неке предности онима који се одлуце за добровљно давање органа.Ко неце не мора.

Name

xxx

22.02.2016 13:31

Ре не критикуј тудја мисљења.А ти,с обзиром да тако мислис. одмах се пријави себе и своју дјецу као донаторе.

Name

Предрасуде и незнање

21.02.2016 10:32

Народ не верује ником.Са разлогом.Злоупотребе су на све стране.Да ли смо сви исти пред законом,Богом, у друству,здравству или било где,нисмо.Колико има сиротиње сто су болесни,не могу да се леце јер немају средстава а њихове органе би неко да касира. Поставља се питање,засто се дрзава толико брине о "поклањању органа" мртвих или кадаверицних како то воле да казу а не брине о самом цовеку док је зив? Здравство се урусава,услуге као и лекови поскупљују,институције се не огласавају.Цовек приморан да се сналази а кад умре онда би се појавио неко коме би закон дозвољавао да ...!? Кад би друство функционисало до те мере да свако има исте сансе лецење,вероватно би резултат заветовања,поклањања органа, био другацији.

ОДГОВОРИТЕ
Name

рајко

22.02.2016 13:25

Људи треба се успротивити овом закону.Бице ту и убијања зивих младих људи.Кад подјес од претпоставке да људи умиру у зрелим годинама,сто це докторима стари органи да пресадјују?Па нек дају органе ,они који су донијели тај закон,на целу са Богданицем и његовом породицом.

ОДГОВОРИТЕ