Први навијачки нереди на Балкану били прије 87 година!

Темперамент нам је, изгледа, такав. Прокључа крв када се нешто дешава ономе кога волимо или онима које волимо, па тада страсти надвладају разум и крене оно што је многима необјашњиво. Тако је и са овдашњим фудбалом и навијачима. Али, не само од скора.

Фудбал 13.01.2016 | 23:20

Још пре 87 година, у тадашњој Краљевини Југославији, које је тај назив 1929. добила преименовањем дотадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, забележени су случајеви навијачког насиља. И то баш у јесен те 1929.

За актере ове приче треба знати да се ради о Хајдуку из Сплита, те Славији из Сарајева, чувеном клубу ког су ученици сарајевске гимназије основали 1908. године, али је због односа са окупационим аустроугарским властима одиграо своју прву утакмицу тек 1911. (и победио селекцију аустријских војника са 4:2). Пре него што прича почне, а њу ће испричати текст из једног сплитског листа из 1929, оним млађим читаоцима ће послужити и појашњење да су Синалко и Кабеза били тада међу најпопуларнијим пићима, као и да су се у Далмацији навијачи још називали и "кибици" (неки словенски народи реч "кибицовати" користе када описују знатижељно гледање, а у Пољској се навијачи и данас називају "кибици").

Поменута прича о хулиганима из 1929, из сплитског угла, иде овако:

"Клубови, нарочито они сласбији, када дођу у Сплит и извуку какав неповљан резултат, онда се хватају и пишу против Сплита, Хајдука, играча, публике. То је увек становитим циљем на нас уперено, а да у ствари нема ништа. Играчи Хајдука боре се душом и срцем, кибици (навијачи) их бодре на начин како је то посвуда у свету, али нигде и никад није био који играч измрцварен, физички нападнут од кибица или био вређан да би то било опасно по живот. Али, слабији, као слабији, како би оправдали пораз - ако не на овај начин? Тако је било са Приморјем, а ето сада и са Славијом.

Стигла Славија у Сплит, нкоме није јавила кад стиже, а ипак је потсавез резервисао собе и храну, а Славија без обавештења погодила се равно из Сарајева и одсела код другог. То је толико нешпортски, као што је и Приморје наручило вечеру код "Угора" а касније је Угор неплаћену морао да баци у ђубре. Сличних ствари има много.

Да ствар буде лепша, Славија се у Сплиту обратила полицији да је узме у заштиту. Зашто, то би враг знао! И, шта је било? Је ли било где полиција интервенисала? Није, али смо у сарајевским новинама читали много неистина, које су дакако разјариле кибице Славије и сад се требало реванширати. Бог зна шта су све играчи прочитали. Посве сигурно да је (према писању сарајевске штампе) у Сплиту интервенисало и погребно предузеће и друштво за спасавање!?

Дакле, у Сарајеву је требало да се одигра реванш. Наши играчи били су изложени свим могућим инсултима (увредама), били су бомбардовани флашама Синалка и Кабезе, сипало је камење да је морала и полиција да интервенише. Савезни делегат, г. Крчелић, морао је сам лично да заузме став против разјарених кибица, штавише - једног је полицијски дао одстранити. А ни онда нису изостале погрдне увреде против наших играча. Ипак, наши играчи били су мирни, поднели су све мирно, а најбољи одговор за све те "кабеза кибице" било је 2:1 за Хајдук. Ето, то је разлика сплитских кибица од Славијиних, док онима који су (у Сарајеву) били уз Хајдука - свака хвала. Надамо се да ће Савез учинити своје, те за пример казнити Славијино иглашите, те она лица из управе који су уз неистинит приказ у Сплиту изазвали своје кибице. Надамо се да ће судија г. Арлави приказати и оно намерно ударање Монтане ногом у трбух. Осим тога, надамо се да ће и савезни делегат верно приказати инциденте на утакмици. На Савезу је да овим нежељеним догађајима учини крај", наводи се у извештају из сплитске штампе из 1929. године.

О месту инцидента

Стадион сарајевске Славије (на слици) отворен је 1925, 12 година након што је део чланова решио да оде и оснује Хрватски спортски клуб САШК, а остатак Славије се преименовао у Српски спортски клуб Славија те 1913. Ипак, после Сарајевског атентата, аустроугарски терор над Србима у БиХ није заобишао ни овај клуб, па су неки чланови били ухапшени, а неки присилно мобилисани у војску и послати на фронт. Рад клуба је обновљен 1919, Славија је била 1936. друга у првенству Краљевине Југославије, трипут трећа. На месту стадиона су после Другог светског рата подигнуте зграде, а комунистичке власти нису дозволиле обнову клуба. Оно се ипак десило крајем 20. века - иницијатива је покренута током ратне 1992, први меч је одигран 1995. и то у кадетској конкуренцији, а први тим је 1996. одиграо свој дебитантске меч.