Анализа: Случај Троицки – ђаволски је много постигао, зар не?!

Када се за њега сезона завршила поразом од Стана Вавринке на Мастерсу у Паризу, Виктор Троицки није се чинио нарочито разочараним. Уместо тога, на друштвене мреже поставио је фотографију слављеничке вечери.

Тенис 20.12.2015 | 12:20
Анализа: Случај Троицки – ђаволски је много постигао, зар не?!

То ни не треба да чуди – укључујући и обавезе у Дејвис купу, српски ’број два’ одиграо је 31 турнир ове године, што је највише од свих тенисера у Топ 30. Поређења ради, Ђоковић је одиграо само 17. Густ распоред можда је узео ментални и физички данак, али Троицком то сигурно неће сметати узевши у обзир шта је све прошао претходних година.

Тенисери су тренутно у процесу припрема по разним сунчаним дестинацијама широм света и време је да се осврнемо на оно што је Троицки постигао у својој првој пуној сезони после суспензије дуге годину дана (2013/2014). Његови навијачи сетиће се да је, пошто се прошлог јула вратио на терен на 847. месту на свету, већ до краја новембра дошао до 102. позиције и тако обезбеди себи директно место у главном жребу Аустрачијан опена. Још је импресивније оно што је постигао од тада – вратио се у Топ 25.

Сели смо на разговор са Виктором и његовим аустралијским тренером и водили смо два опширна разговора о повратку, њиховом односу и, што је и природно, случају који је српског тенисера одвојио са терена годину дана.

Прво смо разговарали са Џеком Ридером, директним човеком који је остао уз Троицког упркос томе што је због суспензије имао свако право да раскине уговор. Узевши у обзир Ридерову репутацију неконвенционалног карактера и човека који се не плаши да се разликује од других, интересовало нас је да сазнамо мало више о његовом животу и његовој тренерској филозофији.

Џек Ридер рођен је у Енглеској, одгајан је на обалама Аустралије и путовао је целога живота живећи на Новом Зеланду, Флориди, у Немачкој и Италији. “Имао сам разна искуства у животу“, примећује Ридер, “Често се запитају: ’Шта је то живот?’ Ја само покушавам да уживам у њему“.

То је врста опуштене филозофије коју је покушао да усади свом ученику. “Морам да подсећам Виктора – шта си желео да радиш када си био дете? Волео си да играш тенис и желео си то да радиш. То сада и радиш, па како нешто може да те изнервира? Мораш да научиш да уживаш у стварима“.

Пре почетка сарадње са Троицким крајем 2012. године, Ридер је три године био тренер талентованом, али непредвидљивом Украјинцу Александру Долгополову и помогао му је да се од нивоа челенџера попне до врха и 13. места на свету.

АМ: Шта је потребно за прелазак са једног играча на другог? Како се прилагодити када они имају различите стилове игре и другачије карактере?

Ридер: Покушавам да пронађем најбоље у њима. Потребно је време. Гледам их, али не отварам одмах уста и не почнем одмах да говорим ствари. Тих сам. Као што сам и Вику рекао првог пута: “Вероватно неко време нећу ништа говорити“. Само се опустим, почињем да схватам личност играча и напослетку сазнам како он осећа своје ударце, питам га да испроба неке ствари, питам за његово мишљење.

То је њихова игра, а тренер је ту да води и да добија повратну реакцију од тенисера. Знате, не постоји један начин да се удари лоптица, узмите Рафу и Роџера као пример – они су дан и ноћ када је реч о уложеном труду да се удари лоптица, зар не? Али ко удара на “исправан“ начин? Ко год је победио тога дана, претпостављам.

АМ: У односу тренер-играч, тенисер је тај који запошљава, па се на тренера гледа као на радника. Претпостављам, ипак, да не желиш да радиш са било киме – шта је оно што тражиш од партнерства?

Ридер: Прво, морамо добро да се слажемо – то је императив јер ђаволски много времена проводимо заједно. Заједно путујеш, доручкујеш и вечераш, а ту је и посао. Како време пролази, морате да будете компатиблни. Алекс и Виктор су прилично другачији, али пронашао сам добро у обојици.

Када смо Вик и ја први пут решили да покушамо, желео сам да проведем неко време у Београду. Желео сам да упознам његову породицу и пријатеље како бих видео како живи. Излазио сам с њим на пиће, разговарао с његовим пријатељима и неколико пута сам вечерао с његовим родитељима како бисмо се упознали. На тај начин разумеш миље из којег нека особа долази, упознаш њихов начин размишљања и како реагују на одређене ситуације, како су одгајани.

АМ: Какви су били твоји утисци о Србији?

Ридер: Волим да долазим у Београд, уживам у Србији, потпуно је другачије него што сам замишљао. У Аустралији имамо много људи из бивше Југославије и они као да су донели те проблеме са собом – увек је много агресије између њих у Аустралији. Тако да са помислио: “Вау, биће интересантно отићи у Србију ако је пуна таквих људи, како ли ће бити?“ Али онда сам отишао и људи су били изузетно фини према мени и одлично сам се провео. Допада ми се.

АМ: Виктор је интересантна личност јер, по мом мишљењу, са једне стране је тих и стидљив, а са друге стране је више емотиван и демонстративан. Јеси ли видео ту његову страствену страну у Београду?

Ридер: Ох, наравно, навикнеш се на то. Живео сам у различитим земљама и говорим немачки и италијански. У Италији када не говориш језик, буде ти мало непријатно јер они вичу, урлају и само мислиш: “Хоће ли да се побију?“ Онда се одједном смеју и супер се слажу, па онда постепено разумеш природу локалних људи. Мислим да је мање-више тако и са Србима, мораш да их разумеш.

АМ: Пре него што сте почели заједно да радите, Виктор је већ достигао врхунац, 2011. године био је 12. на свету, али ипак се мучио.

Ридер: Јесте, био је у паду, није добијао много мечева. Најгора ствар која се догодила јесте што је његов форхенд био смешан, тада је стварно био прилично лош. Али дошли смо у Београду, урадио сам неколико ствари, а њему се допало шта радим и како прилазим стварима – тада смо и одлучили да ћемо радити заједно.

Нажалост, морали смо да сачекамо да до Аустралијан опена како бисмо уистину почели – нисам могао да радим с њима на припремама јер сам већ дао реч некоме другом да ћу бити с њим месец дана. У почетку Вик није желео да има пробни период са мном јер сам рекао: “Да, заинтересован сам, али морам да одрадим месец дана с неким другим јер сам вербално пристао и држим се своје речи“. Онда је он разговарао са својим агентом и одлучио је: “Не, заправо ми се то свиђа. Дивим се томе и мислим да ћемо покушати“. Некада је Вик помало нестрпљив, али онда поразмисли – то је нпр. нешто чему мора да се научи, да буде мало стрпљивији. То је ствар младости – све желиш одмах, истог дана, али мислим да сада учи да ствари некада иду постепено – тап, тап, тап.

АМ: У чему је напредовао од 2013. године?

Ридер: Дошао је поново око 20. мета на свету. Ипак, било је и неких тешких пораза који су могли да направе још већу разлику, тако да постоји равнотежа. Очекивао сам од њега да се врати – да није тако, не бих остао. У овом тренутку је само двадесетак момака изнад њега, што није лоше.

Мислим да је много бољи физички, Милош Јеласавчић је ту урадио сјајан посао (он ради и са Жилом Симоном). Мислим да је и због те суспензије одморио тело. Тенис је стресан – много понављања, поготово на сервису, и неприродних покрета који остављају данак на тело. Нарочито у мечевима када постоји додатна тензија, за разлику од тренинга. Мислим да је због те паузе добио нешто дужу каријеру, тако ми гледамо на то.

И менталмо је много бољи – наравно, сви некада “полуде“, али генерално се много побољшао у том аспекту, бољи му је приступ тенису.

АМ: Виктор је добро познат по некилико ствари – освојо је одлучујући поен за трофеј у Дејвис купу, сада и суспензија и повратак, али било је и неких смешних тренутака на терену који су постали “вирални“ – нпр, инцидент са скупљачем лоптица на Ролан Гаросу 2011. или свађа са судијом у Риму? Шта си размишљао у тим тренуцима?

Ридер: У почетку нисам био задовољан, али после јесам јер је преокренуо ситуацију и од свега направио шалу. Мора да ради на том почетном губитку самоконтроле, некада се превише изгуби, али ипак мислим да сада више контролише ствари.

АМ: Током суспензије, написао си Виктору отворено писмо у којем објашњаваш зашто ћеш наставити да радиш са њиме, иако имаш излазну клаузулу у уговору. Јеси ли био сигуран да си направио праву одлуку?

Ридер: Остављајући новац по страни, одлуку сам донео више на основу моралних принципа. Било је смешно све то што се десило.

АМ: Како ја на ваш однос утицало то што сте заједно прошли кроз тако тежак период?

Ридер: Мислим да је тениски свет на неки начин лажни свет. Када ти иде добро, много си популаран и славан, али људи те брзо пусте низ воду. Никога није брига и нико није спреман да уради нешто за некога, у овом случају то је био Виктор. Не желе ништа да кажу или да упадну у невољу – само игноришу ту тему. Мислим да је он ценио то што сам остао уз њега и мишљења сам да му је учињена неправда.

АМ: Шта си радио током периода у којем Виктор још није тренирао пуним капацитетом?

Ридер: Радио сам са једним аустралијским јуниором. Имао сам неколико понуда, али сам јасно ставио до знања да се враћам Виктору да завршим започето, па нисам желео да са било киме другим почнем да радим “пуно радно време“. Контактирао ме је Сергеј Бубка – он је имао велики пад, поломио је много костију, мало сам са њиме радио, па се враћао Виктору.

АМ: После свег твог искуства на врхунском нивоу АТП тура, како је било провести неколико месеци на челенџерима?

Ридер: И на фјучерсима! Био сам са Сергејем на фјучрсима. Онда када се Виктор вратио, морао је да иде на челенџере – био је добар и нисмо морали да се враћамо на фјучерсе, али и то је могло да се деси, били смо спремни на то.

АМ: Да ли је било нешто интересантно у вези са тиме? Да ли сте вас двојица у неком тренутку ишли на пропутовање Италијом?

Ридер: Да, у томе сам уживао, то ми је недостајало. Лепо је возити се са турнира на турнир, заистаје добро. И сви су прилично добри – и 300. тенисер на свету, чак и онај који је на 600. месту. Виктор је задржао позитиван став – често није играо баш добро, али је успевао да иде даље и да остварује праве резултате.

АМ: Као што Новак каже, можеш да будеш фаворит у сваком мечу, али свеједно мораш да изађеш и да победиш.

Ридер: Наравно.

АМ: Колико је твој посао технички, рад на форхенду и слично, а колико се посвећујете стратегији и тактици?

Ридер: Па, ударци морају да буду на одређеном нивоу како би стратегија могла да се спроведе. Тешко је говорити о тактици, ако неко осећа да не удара лоптицу како треба. Виктор још прави неке помаке у том пољу, због чега сам задовољан.

АМ: Шта сматраш најбољим деловима Викторове игре? Који су највећи изазови пред њиме?

Ридер: Веома је добар атлета и сјајно враћа лопту. Ипак, трудимо се да га учинимо мало агресивнијим јер је пречесто спреман да стоји позади и да чека да противник изгуби. То је био узрок доброг дела тешких пораза – престао је да буде проактиван. Али полако идемо ка томе.

АМ: Прошло је годину дана и он је већ направио велики повратак. Да ли сада следи најтежи део – остати у врху?

Ридер: Не, мислим да смо већ одрадили најтежи део, вратио се међу најбољих 25. Сада му је потребно време да седи на плажи и да размишља – да упије све то што је учинио, да буде срећан, а онда и спреман да поново крене. Ђаволски је много постигао, зар не?

Коментари / 0

Оставите коментар