Укидање готовине – укидање слободе?

Укидање готовине је тема која полако, али сигурно осваја све већи простор у немачким медијима. Многи (банке) тврде да ће то олакшати практични живот.

Свијет 14.11.2015 | 13:20

Многи, међутим, указују да је то докидање слободе грађана.

Дискусије су учестале након недавног објављивања књиге "Забрана готовине – све што треба да знате о предстојећем укидању готовог новца“ професора Гералда Мана и Улриха Хорстмана.

Ман је у интервјуу за магазин Фокус рекао: "До укидања готовине сигурно неће доћи одмах. Сматрам да ће оно бити спроведено поступно.“ Он преноси да иза иницијативе за укидањем папирног и кованог новца стоје важне међународне финансијске институције које могу да остваре веће марже. Осим тога, нова мера би користила европској и северноамеричкој политици: "Неке земље су већ увеле максималне износе који могу да се плате готовином. На тај начин могу да сузбијају рад на црно, организовани криминал и утаје пореза“.

У свему предњачи Шведска, држава у којој неке банке више уоште не исплаћују готов новац – а неке радње га више не примају.

Гералд Ман је убеђен да су државне и финансијске кризе претходних година убрзале стратешки развој концепта укидања готовине. У великом броју земаља још увек постоји латентна опасност од „јуриша на банке“ тј. масовног подизања готовине, што би, како тврди банкарска елита, срушило финансијски систем.

"Други разлог: желе да нас приморају да трошимо новац. Негативне камате централних банака уводе се и због малих људи како би се подстакла потрошња.“ Професор је то назвао "нападом на нашу културу штедње“.

Још 2013 године, Лари Самерс, који је почетком 90-их био главни економиста Светске банке, а после тога и министар финансија у влади Била Клинтона, заложио се за укидање готовине. То је образложио очекивањем да се „потражња драстично повећа“. Кенет Рогоф, бивши високи функционер Међународног монетарног фонда али и америчког Савета за спољне послове, прошле године је изнео исти захтев. А ове године је то затражила британска Централна банка.

Захтеви стижу са утицајних места и делом се претварају у реалност, пише интернет-портал Нео пресе. "Почетак је означила Француска једним ограничењем које је образложено наводном борбом против тероризма: у септембру ове године је одлучено да ће највиши износ који може да се плати готовином бити 1.000 евра. Министар финансија Мишел Сапен је рекао да би „велике новчане токове“ требало систематски надгледати. Због тога би банке требало да пријаве властима сваку упадљиву трансакцију. И Грчка планира да ограничи плаћање готовим новцем; све износе веће од 70 евра грађани ће морати да плаћају картицом. То се образлаже борбом против утаје пореза. У Данској, бензинске пумпе, ресторани и мање радње такође ускоро више неће примати готовину; тамошња Централна банка је већ најавила да од краја 2016. више неће штампати новчанице – због пада потражње.

"Европска централна банка тренутно води неумољиву политику ниских камата“, пише Нео пресе: „Онај ко држи новац на рачуну, практично губи куповну моћ, јер је камата близу нуле и тако далеко испод стопе инфлације. Зато је банка Дојче банк најавила да ће увести негативне камате на велике износе – слично су се изјасниле и многе друге банке. Забрана готовине би заправо била принудна експропријација. То и јесте смисао захтева да се та забрана уведе: људи су принуђени да троше. Али, о томе да ли ће грађани да троше новац или неће, требало би да одлучују они сами, а не председници централних банака. Разумљиво је да грађани желе да штеде у несигурним временима. Али, то се не слаже са новчаном политиком Европске централне банке. Грађанима се истовремено одузимају и слободна воља и имовина.“

Посебан проблем представља то што укидање готовине ствара могућност тоталног надзора над грађанима. Онај ко плаћа картицом, оставља електронски траг о томе колико новца је где и на шта потрошио. Тај запис је заправо систем метадата на основу којих држава лако може да установи шта ког грађанина интересује (на пример: каква врста литературе), да ли је и од чега је болестан, има ли у кући госте, с ким се састаје или дружи итд. итд. То више ионако није никаква мрачна визија, већ стварност која је већ почела чувањем метадата о електронској комуникацији грађана. Одатле је само корак до визије у којој сваки грађанин може да буде осиромашен једним притиском на дугме рачунара. Грађани су изложени вољи банака и државе. Неће ваљда да сумњају у њихове добре намере?

А те добре намере се углавном огледају у могућностима да се сузбија криминал, као што преноси радио Дојчландфунк: "Рад на црно, проституција и трговина дрогом би могли да буду осујећени. Пре шест година је примећено да шпанске банке враћају велике количине готовине у Немачку. Немци су очигледно готовином плаћали изнајмљене куће за летовање у Шпанији. Када не би било готовине, финансијска полиција би лакше могла да прати шта људи раде са својим новцем.“

Извор: Б92