Лазо Ђурђевић привремени стечајни управник "Шећеране"

Лазо Ђурђевић, стечајни управник из Шамца, именован је за привременог стечајног управника у Фабрици шећера у Великој Обарској код Бијељине, потврдио је за пословни портал „ЦАПИТАЛ“ Мехо Фафулић, вршилац дужности директора ове фабрике, који ову функцију обавља у техничком мандату.

Република Српска 03.11.2015 | 14:45

„У суботу, 31. октобра, добио сам на кућну адресу, што је мало неуобичајено, обавјештење да је Лазо Ђурђевић изабран за привременог стечајног управника у Шећерани. Ђурђевић се већ јавио телефоном и најавио свој долазак у фабрику, како би прикупио одређену пословну документацију“, изјавио је Фафулић.

Лазо Ђурђевић већ води стечајни поступак у Фабрици глинице „Бирач“ у Зворнику, бијељинском „Панафлексу“, требињском „Новотексу“, у неколико предузећа на подручју Модриче и Шамца. У његовом случају, као и у случају још неколико стечајних управника у Републици Српској, изгледа, не важи правило да „стечајни управник може водити стечај највише у два предузећа“.

Стојан Јовић, стечајни управник из Бијељине потврдио је да је Синдикална организација бијељинске шећеране инсистирала да он води предстечајни и стечајни поступак у овом предузећу, јер није дозволио да дође до распарчавања имовине и гашења производње у брчанском „Боснаплоду“. Он каже да за привреду РС највећу опасност могу представљати „дириговани стечајни управници“, који не одлучују својом главом и памећу, већ слушају своје налогодавце и предузећа воде у ликвидацију.

„ У Брчком је било притисака и условљавања да се фабрички круг „Боснаплода“ исели и испарцелише, те да се на атрактивној локацији изграде супермаркети и тржни центри. То нисам дозволио. Највећа несрећа за бијељинску Шећерану била би да се потпуно одустане од производње шећера“, каже Јовић.

Јовић истиче да се уз прераду шећерне репе и производњу шећера у Шећерани могу отворити још двије фабрике које би допуњавале производни асортиман у оквиру прехрамбено – прерађивачке дјелатности.

Стојан Јовић каже да бијељинска Шећерана има заокружену имовину, од земљшта, инфраструктуре и објеката, те да сваки потенцијални стратешки партнер добро зна да технологија и опрема временом застаријевају и да се морају мијењати, што би важило и за евентуалног купца ове велике фабрике, уколико поновљени стечај крене у добром правцу.

Извор: ЦАПИТАЛ