Анализа - Спуштање завјесе: 11 успомена на Еуробаскет 2015.!

По чему ћемо памтити овогодишње Европско првенство у кошарци?

Кошарка 25.09.2015 | 23:40

Конференцијом на којој је селектор Ђорђевић многе изненадио непотребним набрајањем разлога и нуђењем оправдања за заузимање четврте позиције, заокружена је акција "Еуробаскет 2015".

Репрезентација Србије вратила се протеклих недеља међу најбоље четири екипе на континенту, други пут од разлаза са Црном Гором заиграла у полуфиналу, па ипак допутовала у Београд без медаље, коју су јој многи стављали око врата још од првих рунди такмичења.

Ево по чему ћемо све памтити Еуробаскет 2015.

ПРВИ ПУТ СУ ОРГАНИЗОВАЛЕ ЧЕТИРИ ДРЖАВЕ

Четири екипе, укључујући и нашу, селиле су се у пола ноћи заједно из Берлина у Лил, летом од 1.30. Слично су у Француску (у рану зору) стизали и други тимови, изузев Грчке, којој су спонзори платили чартер и пре почетка турнира. То је некима и засметало, на пример селектору Хрватске Велимиру Перасовићу, који је имао и већих проблема, о којима ће касније бити речи.

Укупном организацијом турнира ФИБА је више него задовољна. После одустајања Украјине због рата, Еуробаскет 2015 осмишљен је прошлог септембра по убрзаном поступку и остварио резултате који ће тешко бити поновљени.

Неколико пута је оборен рекорд посећености (премашио 27.000 људи на једној утакмици), донедавно незамислив за дворанску еру европских првенстава. Такмичење је пратило више од 650.000 гледалаца, 1.488 акредитованих новинара и продато је скоро дупло више карата него 2013. у Словенији, када је мечеве збирно гледало 328.000 људи.

Ове јесени биће саопштено у којој држави (или државама) ће бити организовано наредно Европско првенство.

"ПРОФЕСОР ВЕЛИКИХ ШУТЕВА"

Првих дана такмичења, на апсолутно свакој конференцији која је имала везе са нашом репрезентацијом новинари из иностранства постављали су увек исто питање тренерима: "Шта кажете за напредак Немање Бјелице? "

Нажалост, "Бели" није издржао и није одиграо у истом ритму и завршницу, у којој је цео тим "пао" после сјајних партија у Берлину. Међутим, оно што је радио у Немачкој дефинитивно ће остати у сећању свакоме ко је био у Мерцедес Бенз Арени или гледао мечеве на ТВ-у.

"Професор великих шутева", назвали су га у Минесоти кад су видели његов кош за победу против Немачке. У САД је веће отпутовао, у уторак ујутро, практично 12 сати од када је слетео у Београд. Штета што таквих шутева није било у елиминацијама.

Ђорђевић му је "упумпавао" самопоуздање и давао му слободу. Просечно је постизао по 13,9 поена, уз 6,6 скокова по утакмици. Највише је убацио против Шпаније у првом колу, против Италије и Финске постигао је по 19, у полуфиналу 10, а у борби за бронзу 12. Пред њим је велика сезона и доказивање на највећој сцени.

ТЕОВИ РЕКОРДИ

Попут Бјелице, Милош Теодосић је такође доминирао у првој фази, па и на почетку нокаут дела. Велика штета што и он није издржао у завршници.

У победи над Турском забележио је 13 асистенција. У четвртфиналу против Чешке поставио је нови лични рекорд, са 14 директних додавања за кош. Да је и шут наставио да га служи и у борби за медаље…

Италији је убацио 26, против Турака и Чеха чинио је немогуће могућим, а у полуфиналу постигао – испоставило се – недовољних 16 поена. У борби за бронзу ниједном није погодио из игре.

"Прерано смо били најбољи", рекао је капитен пред повратак у Београд, на крају свог 16. узастопног лета у дресу репрезентације Србије.

МИРОТИЋЕВ МОМЕНАТ БЕСА

Док су "орлови" газили ка Лилу, велику пажњу свих у Берлину изазвао је и гест Николе Миротића који је такође у великој мери обележио Еуробаскет.

Црногорац у шпанском дресу био је вређан током меча са Србијом псовкама и повицима да је издајник. Његов тим је те вечери изгубио, као и неколико ноћи касније, против Италије, када је кренуо ка свлачионици љут због неуспеха.

Навијачи Србије махали су тада му тробојком по лицу, он је повукао и поцепао. Иако се заиста према снимку може закључити да испрва није био свестан шта је кидао, тај потез му није био потребан. То је сутрадан и сам признао, уз извињење српској јавности.

И сутрадан је било покушаја да се Миротић испровоцира, али је лекцију научио. Убрзо се фокусирао на кошарку и био један од значајнијих играча Шпаније у новом походу на врх.

ОПРОШТАЈ НОВИЦКОГ

Завршио “Wундердирк” са репрезентацијом или не, европска првенства остала су без једног од највећих у историји.

Легендарни Дирк Новицки није са пуних 37 подсетио игром на славне дане, у којима је предводио "панцере" до светске бронзе 2002. Или европског сребра 2005. у Београду (уз овације Арене). Ипак, плакали су на растанку и Немци и он.

Тачно 14 година од када је Шпанији у Турској убацио 43 поена, опростио се од Еуробаскета у првој рунди.

"Панцери" су у последњем колу, у драматичној завршници, изгубили битку за пут у Лил од новог шампиона, а НБА суперстар наговестио је потом да би могао да још једном игра за своју земљу, ако савез добије позивницу за квалификације за Игре и ако буду организоване у Немачкој.

Ипак, тон којим је то говорио јасно је стављао до знања да је, ипак, крај. За две године га сигурно нећемо гледати.

ЗАВРШНИЦА НА СТАДИОНУ

Хладноћа и ветар на трибинама, уз далеки ехо шкрипе патика дочекали су све екипе у Лилу. Први пут од уласка кошарке у хале, играло се на тако великом и пространом бојишту.

Организатори су смањили капацитет гледалишта са 50.186 на око 27.000 места. Једна половина фудбалског терена постављена је на други, на средини игралишта превучена је завеса, а додатним трибинама простор је добио додатну дубину.

Играчи су једва чекали да "пробају" терен и обруче у дому Фудбалског клуба Лил и нису испрва били одушевљени како све то изгледа. Међутим, док су дани одмицали и они су се навикавали и имали све мање притужби, иако и Французи признају да стадион заиста има проблем са хладноћом, због које су отказивани и концерти. На пример, Ријанин.

Овако је фудбалски стадион трансформисан у велику кошаркашку халу.

ДЕБАКЛ ХРВАТСКЕ

Пласман међу четири у Словенији ипак је био само изузетак који потврђује правило да Хрватска последњих 20 година има играче, али нема репрезентацију за велика дела.

Осмина финала или најчешће четвртфинала најдаље су тачке до којих је долазила и тако је било и ове године. Ипак, овај дебакл се заиста разликује од многих претходних и био је један од упечатљивијих пораза Еуробаскета 2015.

"Заиста, не памтим да је репрезентација Хрватске изгледала овако немоћно, а пратим је од Атине 1995", рекао је у анализи за МОНДО угледни новинар Вечерњег листа Дражен Брајдић.

Перасовићев тим изгубио је у осмини финала од Чешке 80:59, у утакмици у којој је изгледао као хрпа кадета (према сопственим признањима играча). Овај шамар прилично је заболео Хрвате и био је неколико дана тема разговора у Лилу.

КЛАСИК ЗА ПАМЋЕЊЕ, ФРАНЦУСКА – ШПАНИЈА

Без икакве дилеме, најбоља и најатрактивнија утакмица одиграна је прве полуфиналне вечери. Два велика противника, два велика тима, у мечу који је и за једне и за друге био више од кошарке.

Тресао се стадион после Батумовог закуцавања у првом полувремену. Подрхтавале су трибине када је Жофре Ловерњ погодио тројку о таблу за великих 51:40 крајем треће четвртине.

Ипак, један човек није се мирио са поразом, па је оставио Французе без трећег узастопног слатког тријумфа над "фуријом".

Победили су "триколори" у полуфиналу Еуробаскета у Словенији, победили су и у мадридском четвртфиналу прошлог лета, а у Лилу су тројком Николе Батума одвели меч у продужетак, у коме су им многи унапред уписивали победу.

Међутим…

ВЕЧНИ ПАУ ГАСОЛ

Он је зауставио Французе и растужио целу нацију убацивши против домаћина 40 ПОЕНА. Када је било најтеже, потпуно је преузео одговорност и одвео Шпанију у финале.

"Заиста сам уживао и памтићу овај турнир заувек", рекао је МВП последње вечери, окићен златном медаљом, за коју је против Литваније убацио 25 поена, уз 12 скокова.

Просечно је постизао 25,6 поена по утакмици, уз 8,8 скокова, у 35. години. Еуробаскет 2015 памтиће се по њему. Биће уживање гледати га догодине у Рију, уз брата Марка.

Овако је вечни Пау играо против Француске, у утакмици која се гледала без трептаја.

ОРЛОВИ ИПАК БЕЗ МЕДАЉЕ

Репрезентацију Србије многи су посматрали као првог фаворита за злато док је одмицала прва фаза и од тога нико међу "орловима" није бежао. Напротив.

Нажалост, селидба у Лил донела је и пад форме, лошију игру носилаца, све мањи допринос осталих играча и очигледно претежак терет фаворита, који наш тим није могао да изнесе. Кошаркашко лето "А" тима памтићемо по лепршавој кошарци на старту Еуробаскета и седам узастопних победа, које су нам, ипак, наметнуле и превелики залогај у завршници.

Када је последњи пут освајач Еуробаскета освојио злато без пораза? Пре 12 година, када је Литванија постала шампион у Шведској. Две године раније исто је урадила и наша репрезентација, у Истанбулу. Од 2003? Нико и то треба истаћи.

Четврто место није неуспех, иако смо сви желели више док је турнир одмицао. На првом месту играчи и селектор. Важна лекција је научена и стечено знање биће примењено за две године. "Уверен сам у злато 2017", поручио је селектор Ђорђевић одмах по слетању на београдски аеродром.

Верујемо му и надамо се.

ПРОКЛЕТСТВО ДОМАЋИНА ТРАЈЕ

Ни изузетно јак тим Француске није успео у ономе што је покушало и десет претходних домаћина Еуробаскета – да на свом терену освоји злато.

Тони Паркер, Борис Дијао, скуп великих звезда "триколора" и сав њихов квалитет нису били довољни да се скине "проклетство" домаћег терена, који онемогућава организатора Европског првенства да га и освоји.

Последњи су пехар задржали у својој земљи Немци 1993, под вођством Светислава "Карија" Пешића. Потом су сви губили битку са притиском, очекивањима и квалитетом изазивача.

Тај податак сигурно ће пасти на памет и онима који се ове јесени одлуче да аплицирају за домаћинство наредног европског првенства, после којег ће континенталне смотре бити одржаване на сваке четири године, уместо на две, што је била пракса још од 1949.

До наредног Еуробаскета, многе репрезентације (укључујући и Србију) очекује још значајније лето, квалификације за Рио и финиш олимпијског циклуса.