Анализа: Шпанија какву до сада нисмо знали!

Фактор среће и променљива категорија карме се углавном третирају као разлози које поражени наводи како би оправдао своје неуспехе.

Кошарка 22.09.2015 | 23:00

Инат и враћање из мртвих у невероватним сценаријима, победе у последњим секундама је један хрватски коментатор је описао као карактеристике Срба, а коришћење противничких мана, гажење противника до тачке понижења, шетање кроз такмичења, одлике су које су приписиване Шпанцима.

Међу првима се Серђо Скариоло одлучио за коначних 12 путника за Берлин. Самоувереност је и даље остала главна карактеристика селекције Шпаније, иако је екипа остала без шесторице играча који су прошле године, заједно са осталима, пропустили шансу да освоје медаљу на свом терену.

Без Хуана Карлоса Навара, Хосеа Калдерона, Рикија Рубија, Сержа Ибаке, Марка Гасола, Алекса Абринеса, са дебитантима Гиљермом Ернангомесом, Пауом Рибасом, Гиљемом Вивесом, Николом Миротићем и даље су помињани у групи фаворита за медаљу.

Ипак, први пут после, барем, деценије, “Црвена фурија“ није промовисана у најјачи тим на првенству који би требало да буде сигуран носилац медаље, било које, а о злату се само шапутало.

У први план су искочили бранилац трофеја Француска, незванични шампион Европе са Мундобаскета Србија, Грчка у пуном саставу, а чак и Италија препуна НБА звезда.

Смена генерција је већ започета, а можда и већи проблем од тога била је недоумица како у систем уклопити Миротића, чији квалитети нису спорни, али је под знаком питања било колико ће се брзо навикнути на репрезентацију.

Око њега се или њега гради систем или се чека да се уклопи. Невоља за Скариола – времена за чекање није било, па је ствари у своје руке преузео је Пау Гасол и то тек када му је речено да није у стању да проводи много времена на паркету, због повреде.

Поред њега, једино је као сат радила “виша сила“. Доживели су Шпанци судбину Србије са Мундобаскета, “Орлови“ су са два пораза у групи прошли тада даље, потом су се дешавале “д тројке“, кошеви из одбојке, дани када противник није могао да убаци ни закуцавање...

Преживели су Шпанци неколико великих тестова, драму против Немачке када им је претила елиминација, фанатичну жељу Грчке да се врати у врх европске кошарке, продужетак против Француске пред скоро 30.000 њених навијача.

Ни у једној од статистичких категорија нису најбољи, али статистика не побеђује. Још једном се показало да је карактер кључна особина правих шампиона, чак и када су у безизлазној ситуацији, са четири здрава играча на тренингу пред утакмицу.

Ако дају све од себе и не одустају, све се некако врати.

Назовимо то кармом, космичком равнотежом, спортском правдом. Како ово последње звучи нелогично када се доведе у директну везу са Шпанијом...

Без обзира на то, на почетку шампионата су изгледали као да су се јуче скупили, а то је до краја у први план избацила фантастична партија репрезентације Србије. “Орлови“ нису пали на “игре и игрице”, није их толико ни било, али су готово увек биле икс фактор који је Шпанце водио до победе.

Родригес, Фернандес и Љуљ су потпуно уштоповани, 35-годишњи Гасол је једини држао игру на нивоу и можда већ ту негде схватио да је све на њему. Више му за леђима није било Навара, Калдерона, одавно и Гарбахосе, да измишљају поене и ваде из проблема.

Као мелем на рану стигао је дуел са Турском, пукла је стотка, скоро комплетан тим се разиграо и Скариоло је мислио да је време да се одахне, да је утакмица са Србијом био само тренутак слабости и да ће његов тим наставити да се шета такмичењем.

Ако искључимо могућност да репрезентација себи сме да дозволи да намерно изгуби једну утакмицу, калкулишући о наставку шампионата, можемо рећи да су Шпанци доживели нови тежак ударац, од екипе која је до тада личила на групу грађана са вишком комплекса више вредности.

Било како било, Галинари, Белинели и Барњани су убацили 74 поена Шпанији, а преломни тренутак догодио се пред немачким навијачима против домаће екипе. Денис Шрудер је одиграо феноменалну утакмицу, имао среће да буде фаулиран при шуту за три, али се она вратила другој страни.

Последње бацање је промашио, Немачка је изгубила, а Шпанија се спасла испадања. Да, слободно се може рећи да је срећа одлучила ко ће у осмину финала на Пољску, али је једна ствар веома битна, та срећа је морала да буде заслужена. Исто би било и да су Немци прошли даље, овако су две утакмице су изгубили у последњим секундама.

Серију успона и падова, наизменично обарање на тестовима и пролажење са “двојком“ прекинуо је један човек – Пау Гасол. Фернандес је био ван састава, Родригес, Љуљ и Рејес у променљивом расположењу, Миротић и даље помало изгубљен у систему, а доктори су кошаркашу Чикага рекли да може да одигра само пет минута у континуитету, због великих болова.

Не само да је играо 30 минута, већ је радио оно што му није специјалност – погодио је шест тројки из седам покушаја, а остатак тима погодио је једну мање. Срећа у несрећи, Пољска је екипа са далеко мањим квалитетом чак и за медиокритетско издање Шпанаца, са игром без идеје. Стављањем главе у Гасолове руке Скариоло је изборио четвртфинале.

А ту је чекао први прави задатак... Очекивало се да Василис Спанулис затрпа кош Шпанаца, да се Јанис Бурусис освети за поражавајућу сезону у Реал Мадриду, очекивало се да Грци ураде оно што су пропустили Немци, али су за то фалила три поена.

У финишу је Јанис Адетокумбо два пута направио кораке, једном је погодио, једном кренуо у напад на обруч, Спанулиса је Љуљ закључао, а на другој страни су Гасол и Миротић на суви индивидуални квалитет донели победу и полуфинале против Француске.

За бламажу доживљену прошле године пред својим навијачима, испадање у четвртфиналу Мундобаскета Шпанци су спремили одговор. И то какав, апсолутно у свом стилу, болно да не може болније – у продужетку.

Два пута су били пред понором, два пута се враћали и трећи пут победили. Поново су ту била само два играча, Љуљ у одбрани, Гасол у нападу, први је имао задатак да буде сенка Тонију Паркеру, а други да напада кош противника. Убацио је Пау 40 поена, остатак тима још толико...

Провлачење у стилу, за противника трагично, за њих изненађујуће. Никада раније се није десило да им комплетна офанзивна игра зависи од инспирације само једног играча, али је победа никад слађа. Враћено је Французима са каматом, а сада се чекало на Србију да прескочи Литванију и да се дође до шансе за освету.

Нажалост, Валанчунас, Мачијулис и другови су спречили да се Евробаскет заврши онако како је почео за Србе и Шпанце, међусобним дуелом. Играли су колико су могли, а Шпанци су сав посао окончали већ у првих десет минута, тако лак меч нису имали ни против Исланда и стигли до злата, поново на крилима Гасола.

Проглашен је за најбољег играч турнира, исписао је нове странице своје пребогате каријере и оставио млађима за наук, да се екипа не оставља ни у ком случају, као и да и даље постоје играчи старог кова који имају у себи умеће да без готово ичије помоћи победе утакмицу.

Он је то подигао на виши ниво, освојио је Евробаскет својој репрезентацији.