Власник плантаже: Љешник перспектива

Драгољуб Савковић из Каштела код Градишке, који је са два хектара засађених љешника власник једне од већих плантажа на овом подручју, сматра да је љешник перспектива.

Република Српска 20.09.2015 | 17:07

"По моме мишљењу, чисто ради тога што је то дефицитарна роба. Стабла и обрада сама не тражи толико пуно посла, хемија, заштита... Имамо четири заштите у току године, док јабука, крушка око 30, то сви знају. Овдје нема пуно посла, не мора да се прода у моменту, може да стоји чека боља времена, цијену, потражњу", каже Савковић.

Његову плантажу, на којој је засађено 1.100 грмова истарског дугог и римског љешњака, екипа Анадолије посјетила је пред саму бербу. Савковић каже да је септембар идеалан за сакупљање плодова, што је очигледно по томе што љешници сами спадају с грана.

На питање зашто се многи на овом подручју радије одлучују за садњу других врста, на примјер јабука и крушака, Савковић је истакао да се љешник појавио у задњих пет, десет година, па искуство људи није на нивоу да би се одлучили за садњу.

"Од љешника првих пет година не можеш очекивати да врати уложено ни за ту годину, а камоли улагања од самога почетка. Ми смо сада у петој години и ове године очекујемо да се коштања саме плантаже врате кроз род. Прве двије године нема ништа, у трећој је то за личну употребу, четврту можеш подијелити с комшијама, а од пете године па надаље креће. Очекујемо пуни род од осме, девете године", објаснио је Савковић.

На питање шта је, заправо, пуни род, казао је да је то тешко рећи.

"По мојој некој математици, увијек идем са минималним приходом, а максималним коштањима. Пошто је овдје 1.100 садница да добијемо два килограма очишћеног, идемо на четири килограма по стаблу, по жбуну, то је око четири тоне, а данашња цијена је 35 КМ или 17 евра за килограм очишћеног љешњака. То су цијене на велико, док на мање количине цијена је друга. Видимо данас да су у трговинама цијене и по 60 КМ за килограм", казао је Савковић.

Он планира да у будућности продаје на мало, односно да направи бренд, и да направи и пакирницу због чега тренутно прави линију за комплетну прераду од сушења до ломљења, сортирања.

Према његовим ријечима, први процес је одвајање комушине од самог љешњака, што ће у будућности радити специјализованим усисивачем. За остали процес Савковић је направио дио погона, док се дио још прави.

"Послије тога идемо на сушење љешника, за њега не треба нека велика температура. Ми смо то ријешили соларном енергијом, тако да је то рентабилно, еколошки, не трошимо никакву другу енергију да би осушили тај љешњак. Након сушења идемо на калибрацију, машина је тако направљена да се све то у једном моменту ради: калибрација, крцкање и одвајање језгра од ољупине. Недостаје само контролна трака, гдје у завршници мора бити људски фактор, јер без тога не може", испричао је Савковић.

Он сматра да се при узгоју љешника не може пуно погријешити. Наводи да се, пошто је у контакту с произвођачима из земље и региона, највише дискусија води о размаку између редова, који зависи искључиов од тога каквом машином ће се плантажа одржавати.

"У сваком случају, најважније је да има воде, односно наводњавање. Иако смо имали наводњавање ове године, нама није било довољно, па вјерујем да нам је то умањило род за око 30 одсто", каже Драгољуб Савковић.

Он је подсјетио да је мраз уништио род у посљедње двије године на плантажама у Турској, што се одразило на цијену на свјетском тржишту, због чега килограм љешника на велико сада кошта 35 КМ.

"Дешавају се климатске промјене. Овдје су некада били мразеви, било је снијега, било је свега. Сада тога више нема, све се помијера, тако да и мразеви сада нису јаки и не трају предуго да би уништили род љешника. Тако да ми немамо с тим проблема, надам се да нећемо ни имати", истиче на крају Драгољуб Савковић.

(Анадолија)