Анализа: Новак Ђоковић – кофер пун брига за Њујорк...!

Финале у Монтреалу, финале у Синсинатију, два резултата за респект и разлог за задовољство највећег броја тенисера. Не и за првог играча света Новака Ђоковића, који је поставио толико високе стандарде да ништа осим трофеја не представља успех.

Тенис 24.08.2015 | 23:40

“Како сам играо ове недеље, добро сам и дошао у финале“, рекао је Ђоковић после пораза од Федерера у финалу Синсинатија.

И заиста, дуго није виђено да Новак веже толико лоших мечева у краћем временском периоду. Парадоксално, први сет финалног дуела можда је и најбољи који је одиграо на целом турниру.

Али невоље су почеле недељу дана раније, у четвртфиналу турнира у Монтреалу са Ернестсом Гулбисом. Ђоковић је спасао меч лопте, успео да извуче тај окршај на карактеристично худинијевски начин и мислили смо да је то сценарио који смо виђали често у прошлости – врхунски играч има лош дан, победи на ауторитет и затим се врати у форму.

На тако нешто навикли смо и од Ђоковића, али меч са Гулбисом био је само најава даљих проблема који су највише дошли до изражаја у дуелима са Гофаном и Долгополовом у Синсинатију, мада су се у већој или мањој мери провлачили кроз све дуеле.

Највише је шкрипало на сервису – како је и Новак признао, повреда лакта пореметила му је тренинг почетног ударца. Првих сет и по дуела са Вавринком и први сет финала са Федерером једини су периоди када је сервис функционисао на нивоу из претходног дела сезоне. Остало је за заборав.

Правио је много дуплих грешака, често у најгорим тренуцима (чак три у гему у којем је Федерер направио брејк у другом сету), а други сервис био му је рањивији него иначе. Често је Ђоковић и смањивао брзину првог сервиса, нарочито у трећем сету финала Монтреала са Ендијем Маријем.

Сервис је вероватно утицао да се несигурност увуче и у остатак Новакове игре. Има периода када Ђоковић делује безвољно, као да му се баш и не игра, али то сада није био случај – видело се да му је стало, да се нервира, али једноставно није ишло. Ударци су му били млаки, пречесто се повлачио иза основне линије и није користио кратке лопте како иначе чини (први бекхенд винер у дуелу са Долгополовом направио је тек у завршници трећег сета). Некада је деловало као да му недостаје снаге за ударце.

Чак ни ритерн, његово најјаче оружје и заштитни знак, није био ни близу уобичајеног нивоа – други сервиси ривала често су завршавали у мрежи или ауту, нпр. Долгополов је освојио први сет са само 40% убаченог првог сервиса. Када је иоле у форми, Новак би га са таквом статистиком ’појео за доручак’.

Када је Долгополов био надомак победе над Ђоковићем у Мајамију, тада је играо заиста невероватно – искористио је благо опуштање Новака и правио винере из свих позиција у једном интервалу. Сада је био још ближи победи, а да при том није играо баш меч живота. Исти је случај био и са Гофаном – више је Новак био слаб него што је он блистао.

Српски тенисер супериоран је на АТП туру ове године и слабији играчи уплаше се када дођу у прилику да га савладају. Ђоковић је тај статус крваво стекао и он је дошао до изражаја у мечевима са Гулбисом, Гофаном и Долгополовом. Ипак, та аура корисна је као повремени џокер, не као начин да се у континуитету добијају мечеви.

На оба турнира Новак је имао врло повољан жреб – имао је само једног Топ 10 супарника на путу до оба финала, и то Вавринку који је далеко од најбоље форме. У ранијим навратима Ђоковић је знао да се дигне за финале после просечног остатка турнира – и сада је финала одиграо боље него остале мечеве, али видело се да му је самопоуздање окрњено нешто слабијим партијама. Уз то, и Мари и Федерер одиграли су одлично и заслужено су освојили титуле.

Са друге стране, Новак је наставио свој пост на УС опен серији – последњу титулу у оквиру те турнеје освојио је још 2012. године у Торонту. Од тада је у Синсинатију играо два финала (2012, 2015), четвртфинале (2013, пораз од Изнера) и треће коло (2014, пораз од Робреда), на Роџерс купу је играо финале (2015), полуфинале (2013, пораз од Надала) и треће коло (2014, пораз од Цонге), док је на УС опену два пута поражен у финалу (2012. од Марија и 2013. од Надала) и једном у полуфиналу (2014, од Нишикорија).

Ни Ђоковић није задовољан својом формом, сви су видели колико се мучи, али времена још има више него довољно – да се лоцирају узроци слабије игре и да се на њима ради колико је могуће.

И на крају, упркос свему горенаведеном, Новак је ипак успео да стигне до два финала, до нечега о чему већина тенисера само машта. То говори колико је високо подигао лествицу очекивања и то је охрабрујућа чињеница пред УС опен, на којем ће први фаворит ипак бити човек који је ове године освојио две Грен слем и четири Мастерс титуле. Новак Ђоковић.