Промашај вијека: Брана Идбар код Коњица

Брана Идбар у истоименом селу у близини Коњица и данас, након више од пола вијека, привлачи велику пажњу случајних пролазника али и тема је о којој пишу и разговарају стручњаци.

Босна и Херцеговина 02.08.2015 | 17:50

Наиме, називају је и промашајем вијека. Изграђена је 1959. године у долини испод Прења.

Брана је један спецификум за цијели простор бивше Југославије. Изграђена је ради заустављања наноса ријеке Башћице, која је бујична ријека и која је наносила велике талоге у Јабланичко језеро. Прије свега, био је циљ да се спријечи нанос тих великих количина талога. Дакле, није био циљ производња електричне енергије. Уложен труд али и много новца на крају је резултирао ничим.

Када је изграђена нико није могао очекивати да ће рјечица Башћица толико надоћи и да ће се вода акумулирати великом брзином прије него што се почела прелијевати, након чега је дошло и до пуцања бране које је могло имати катастрофалан исход. До тог фаталног исхода није дошли јер се средином бране појавила и данас видљива пукотина. Недуго након тога мјештани су направили још један пролаз кроз брану кроз који данас води главна цеста до села Идбар.

Висока више од 30 метара

Невјероватан призор. Велика брана, висока више од 30 метара, окружена шумом, а кроз њу мали пролаз и пут који води до живописног села Идбара. Бетонска неман нам пружа пут у село које и данас чува традицију тих крајева. Сви се сјећају и препричавају '50-те године. Сви се сјећају година када је грађена брана и када су само "коњским путем" изнад бране имали додир са цивилизацијом. Били су одсјечени. Видимо и неки поточић, кажу да је то ријека Башћица која је '59. тако надошла да се прелијевала преко тек направљене бране. Мјештани кажу да су једино они знали како ова рјечица зна бити опасна. Нико им није вјеровао.

Сабит Ћосић је далеких '50-тих година радио на изградњи бране у Идбру. Иначе, мјештанин споменутог села Сабит се у разговору присјетио периода када су три године у три смјене радили на изградњи бране која се данас сматра великим промашајем.

Како каже, када су је изградили отворили су воду да се пуни, међутим, отказала је десна страна бране.

"Тада су дошли специјалци, минирали један дио и направили отвор за воду. Свега се добро сјећам јер сам на брани радио око два мјесеца након чега сам отишао у Задар. Брана није имала неки значај јер је рађена због јабланичке бране", испричао је Сабит.

Појашњава да је брана била трећа тог типа у Европи.

"За преостале двије не знам да ли су успјеле или не. Брану је вода могла напунити за 24 сата. То је мала ријека али зна набујати јако пуно. Раније сам живио око 200 метара од ове куће и три пута сам из тог села бјежао у ово", истакао је Сабит.

Наглашава да је ријека, када надође, носила све пред собом. Сабит каже да је брана изграђена само ради заустављања материјала.

"Мјештани Идбра, било је око 120 домаћинстава, били смо одсјечени од града. Ишло се изнад бране коњским путем. Нико нам тада није смио дати потпис да се брана пробије. Гдје је сада цеста на том мјесту су били затварачи за испуст воде. Ми смо се организовали на своју руку и пробили брану те на тај начин направили пут који постоји и дан данас", говорио је Сабит.

Данас, поручује, брана не служи низашта...

Извор: Анадолија