Ценић: Овакве реформе су понижавајуће

Економски стручњак Светлана Ценић, за разлику од већине својих колега, упозорава да је Влада Федерације, "преко кољена" у парламентарну процедуру упутила Закон о раду, односно без окончања социјалног дијалога и става синдикалних организација.

Закон о раду изазива два опречна и искључива става – Влада Федерације и послодавци га подржавају и оцјењују добрим за раднике, док радници и њихови синдикати тврде супротно – наводећи чак да их претвара у робове. Какав је Ваш став?

Ценић: Прво, тај закон има неких добрих страна што се мора признати, али је за мене највећи недостатак то што уноси додатну несигурност и што је већим дијелом био тајни документ. Ја мислим да се о њему морало до краја преговарати и да он не смије бити додатни разлог за заплашивање радника.

Управо та додатна несигурност је највећа слабост у закону. Напримјер, ко је болестан дуже од шест мјесеци може добити отказ, чак и у писменој форми, само је битно да му се то саопшти. Затим, одредба о оном што се не рачуна у радно вријеме, то су радници у стању приправности, и то је необична формулација. И још много од тога - можда се нећу сложити са Синдикатом, са свим њиховим примједбама, али неке од њих су и за мене спорне. Добра страна је да је коначно регулисано да онај ко ради по уговору, уговорене послове може обављати изван просторија послодавца.

Главни аргумент и законодавца и послодаваца је да ће доћи до већег запошљавања? Да ли је то могуће?

Ценић: Неће доћи до већег запошљавања јер ће се послодавци суочити с истим, старим проблемом – недостатком знања и стручне снаге. Оно што вриједи, настоји отићи вани, јер после дугог низа година школовања не жели радити за мизерне плате. Ми смо образовање, па и занатске школе, срозали на тако низак ниво да се готово ништа од знања не доноси након школовања. Према томе, послодавци неће добити бољу радну снагу – можда ће се ријешити неких које сматрају нерадницима. Ми смо умјесто знања, прогласили да је врхунац успијеха у овој држави, да не знаш ништа а да си послушан.

Премијер Фадил Новалић је изјавио да нови закон смањује права повлаштенима и привилегованим. Може ли се то остварити?

Ценић: Не може. Најпривилегованија је јавна управа, а овај закон њу не дотиче. Јавна управа се третира по Закону о државној служби, а овај закон нема везе с јавном управом. Ако су хтјели да дотакну привилеговане онда је власт требала кренути од себе, а не да слушамо саопштења два премијера у футуру, како ће се зауставити запошљавање у јавној управи. Треба пратити колико ће се, у том футуру, запримити нових радника. Ако су хтјели да закон о раду прође и да радницима покажу примјерима, онда су требали почети од потрошње, од јавне управе, од привилегованих и неодговорних.

Што се тиче послодаваца, они су здушно подржали овај закон не зато што је он добар него зато што и њима не одговара ова и оваква власт. И онда је најбоље бити нефлексибилан, рећи да је закон супер и пустити ове друге да ратују. Послодавци су свесни да овде опозиција постоји само у траговима. Лоша власт је производ и лоше опозиције.

Закон о раду Федерације БиХ је усклађен са европским стандардима. Да ли је питање колико је он одржив без пропратних механизама и подзаконских аката у земљи без тих стандарда у заштити људских односно радничких права?

Ценић: Овај закон је донесен, а да остали механизми нису покренути. Закон кад се доноси није важно само оно што пише на папиру, него се треба израчунати трошак, корист, ефикасност, шта који закон доноси, и да доради остала законска акта. Шта ћемо ми са људима који тешко оболе и буду отпуштени с посла а држава није предвидела како ће их збрињавати односно да ли ће имати право на социјалну помоћ и одакле новац за социјалну помоћ?

Много је ствари у ланцу, а не само преко кољена донијети закон о раду, и уз то тврдити да ће донијети благостање. Не. Овај закон ће прво донијети штету, а корист може донијети ако се дораде законски акти који ће се прилагодити оваквом закону. Искрено, мислим да је требало амандмански дјеловати, пар ствари измијенити или тражити од предлагача да објасни како мисли и шта мисли за одређене законске одредбе.

Како коментаришете чињеницу да социјални дијалог није доведен до краја, да нису уважене примједбе Савеза самосталних синдиката БиХ као једног од партнера у преговорима.

Ценић: Социјални дијалог, наравно! Ово је најважнији закон у држави који се тиче сваког и то радити иза врата, ван очију јавности, крити текст до задњег дана - исто као ону пусту реформску агенду која је престрашна. Она је универзална – хоћете Грчку, ево, хоћете Босну, ево! Крити тако важан закон, нешто што се тиче свих грађана, а причати да радиш у име грађана се коси са свим европским принципима.

О каквој ЕУ могу да причају ако то није транспарентно, ако то није доступно јавности, ако јавност не зна шта ће им се десити, шта су предвиђања, који су ефекти, који приједлози, због чега се предлаже. И ми хоћемо онда квалитетног гласача и квалитетног грађанина који ће одлучивати о својој судбини?

Чини ми се да ЕУ заједно с домаћим властима ради на томе да затупи овај народ и да се све поново ријешава као остале реформе – хоћете полицију, хоћете Сејдић – Финци, хоћете шта???

Хајмо ми у кафану, хајмо ми то иза заворених врата, грађане ко пита за шта, а онда ће се појавити поново са неком агендом или акцијом - "Гледај од чега ћеш живјети", форум за правду, запошљавање и остало.
Мислим да смо већ уморни од свега тога и да је ово за мене престрашан начин на који се ради. О тексту се може дискутовати, може се мијењати закон, али не може се он утврђивати на овај начин, на начин на који се сада ради грађанима Босне и Херцеговине. Понижавајуће.

(РСЕ)