Занатство у кризи, људи "раде на црно"

Занатство у Републици Српској је у озбиљној кризи, а због великих даџбина све више занатлија одлучује се на рад на црно.

Република Српска 01.08.2015 | 21:30

Народна пословица каже “беза алата, нема заната”, али нажалост данас живимо у временима у којима има алата, а све је мања заната.

Проблеми занатлија широм Републике Српске су исти јер сви они који желе опстати на тржишту морају радити од јутра до мрака пошто је измирење обавеза према држави на првом мјесту, набавка материјала и опреме на другом, а ако ишта послије тога остане то остаје за живот.

„Велике су дажбине, велики су притисци. Међутим, неко се бори на овај или онај начин, али требало би дати неке олакшице у граду је пуно неких пословних простора који су празни. Људи би радили, међутим није то увијек довољно да би се преживјело. Зато требало би то подстицати. Код мене је ова овдје трговинско-занатска радња. Ипак, ми највише преживљавамо од заната. Трговина је некако успут, а да би преживио од заната мора ш радити од јутра до мрака. Значи баш оно радимо, трудимо се да прије свега покријемо све трошкове, а да онда остане нешто и за живот“, каже Тодо Пиџула, кројач из Требиња.

Милан Стефановић, ковач из Зворника, опстаје само да би очувао дугогодишњу традицију.

„Од овога посла, да се живи не може. Вријеме прегазаило опанак, мада се опанак још увијек носи. Ово ради традиције одржавамо, иначе ништа“, истакао је Стефановић.

Иван Ивановић, обућар из Грбаваца, каже да је опстанак занатлија загарантован само ако се ради квалитетно.

„Нашим занатима који су на изумирању порези су мањи, негдје око 100 марака мање. Опстати се може ако радиш добро и квалитетно, може се мало и зарадити. Сви избјегавају те понижавајуће занате. Сви хоће нечим да се баве што је на брзину, да нема прљавштине“, нагласио је Ивановић.

У Занатско-предизетничкој комори Републике Српске кажу да ја занатство у озбиљној кризи из више разлога.

„Тренутно су услови тешки. То је за очекивати, нема велкике привреде гдје смо ми радили неке лонг послове, друго грађани су доста без новца, не користе често наше услуге, покушавају сами то да надокнаде у овој беспарици и то је било за очекивати и занатство је у једној озбиљној кризи“, тврди Јован Братић, директор Занатско-предузетничке коморе Републике Српске.

У исто вријеме ту су и разни намати, због чега је све већи број оних који раде на црно и тиме конкуренцију чине нелојалном.

„Па прије свега неопходно је ослободити многе парафисклане намете, да се ослободи фискални ми не очекујемо, држава наравно треба да функционише. Та велика привреда је доста угрожена и онда је очекивати да ми занатлије практично преживљавамо. Радимо те мале услуге, оборили смо цијене, имамо доста нелојалне конкуренције. Ту је и рад на црно. Практично могу са сигурношћу рећи да је епидемија рада на црно и многи се на то одлучују из простог разлога да не плате обавезе, а са друге стране постоји један одређени страх јер ми одговарамо цјелокупном имовином што наравно многе дестимулише да пријаве радње пошто се плаше посљедица, плаше се да ће остати без станова, кућа аута...“, додао је Братић.

Братић каже да је проблем занатлија је и то што нема интеросвања код младих људи за занатске послове, као и лоша едукација.

(БН ТВ)