Због непотизма докторанти желе да оду

Више од 80 одсто младих научника сматра да је перспектива у Србији за њих лоша или да не постоји, показало је истраживање удружења Докторанти Србије.

Србија 07.06.2015 | 17:34

Чак 30 процената планира да напусти земљу, међутим, као разлог не наводе првенствено материјалну ситуацију него поремећен систем вредности.

Као разлоге за одлазак из Србије пре свега наводе непотизам, корупцију, негативну селекцију, немогућност запослења по завршетку докторских студија, непостојање адекватних услова за наставак истраживања, показала је анкета Удружења студената докторских студија и младих истраживача Србије.

"То је оно што највише боли младе научнике и што их тера одавде“, рекао је Тањугу председник удружења Слободан Радичев и истакао да многи докторанти, чак и кад имају посао у жељеној институцији, често не могу од својих примања да издржавају себе нити да заснују породицу.

Забрињавајуће је и што је у анкети о стању на докторским студијама, урађеној током 2014. године на 447 испитаника, велики проценат неодлучних доктораната, односно чак 40 процената каже да не зна да ли ће напустити Србију, док је само пет одсто сигурно да неће отићи одавде.

Земље у којим виде себе у будућности, јесу пре свега скандинавске земље, затим Немачка, земље Бенелукса, Француска, Велика Британија и од популарнијих држава ван Европе, то су САД, Канада и Аустралија.

Радичев истиче да су најновији резултати лошији него они из 2010. године и само потврђују извештај Светског економског форума да смо међу лидерима по одливу мозгова, јер је од мерених 144 земаља Србија на 141. месту.

Такође, поражавајући закључак анкете је и што 60 процената испитаних верује да неће моћи да нађе посао у Србији по завршетку докторских студија, а наши млади научници жале се и на проблем са публиковањем радова у предаторским часописима.

Анализом овог питања дошло се до алармантног податка, јер више од 58 одсто доктораната сматра да у Србији постоји озбиљан проблем са публиковањем у предаторским часописима. Са друге стране, само шест процената сматра да такав проблем не постоји.

Ипак, охрабрујуће је што последњих година институције и Министарство просвете и науке све више раде на решавању тог проблема, рекао је Радичев.

Анкета је показала и да има пуно притисака на докторанте да на свој рад допишу некога од колега, професора, сарадника, иако та особа није била ангажована. Чак 36 одсто испитаних је одговорило да су се лично сусрели са оваквим притиском, а 75 процената рекло је да у Србији постоји озбиљан проблем са дописивањем аутора на научне радове.

Такође, проблем је што тек неколицина наших факултета озбиљно приступа проблему плагијата. Само три или цетири институције навеле су да њихов факултет користи одређени софтвер за детекцију плагијата. Међутим, после прошлогодишњих проблема и скандала почели су много озбиљније да приступају том проблему.

Новосадско Удружење студената докторских студија и младих истраживача Србије, скраћено Докторанти Србије, је национално удружење свих студената докторских студија како са државних тако и са приватних универзитета у Србији.

(Агенције)