Черчил био ванбрачни син српског краља?

Винстон Черчил (1874-1965), чувени ратни премијер Велике Британије, ванбрачни је син српског краља Милана Обреновића (1854-1901), тврди Драгослава Копривица, који је прошле недеље у Горњем Милановцу промовисао свој роман "Краљ Милан и леди Черчил".

Србија 25.05.2015 | 22:50

Подаци су наводно из архива европских земаља и мемоара Џени Џером, познатој као леди Черчил, "о непревазиђеној љубави с краљем Миланом Оберновићем", чије је писане успомене касније наводно избрисао њен син Винстон.

Леди Џени Џером и Винстон Черчил

"Нашла сам се у миљеу начина живота владара и елите у Европи 19. века, где су ванбрачна деца правило, а не изузетак, и зато је ова прича могућа и добар увод у истину о рођењу Винстона Черчила", рекла је Копривица и нагласила да је овај роман писала три године, окружена стотинама књига, списа и чланака који су ослоњани на грађу различитог порекла и различитих језика.

Један детаљ на крају Другог светског рата, који је посебно обрађен, баца светло на понашање Черчила на Јалти фебруара 1945. године, када се правила "архитектура" послератне Европе. Копривица пише да тројица кључних државника - Черчил, Рузвелт и Стаљин - расправљају о судбини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тада је Черчил, како се ауторка позива на Стаљинове записе, био најгласнији да се у Југославији укине монархија, да се успостави комунистички режим а краљево злато пребаци на Титово име, што је збуњивало другу двојицу политичара.

Стаљин је на Јалти питао Черчила да ли му је неки српски краљ лично стао на жуљ кад толико мрзи српску монархију (Фото: АП)

Због тога је Стаљин наводно запитао Черчила да ли има неке личне разлоге за укидање монархије и рекао му: "Да ти неки српски краљ лично на жуљ није стао?"

Књига "Краљ Милан и леди Черчил" представљена је у таковском крају који, како је књижевница рекла, "представља постојбину Обреновића" а где је недавно обележена и 200. годишњица од почетка Другог српског устанка под вођством књаза Милоша Обреновића.

Драгослава Копривица, рођена Стефановић у Горњем Милановцу 1971. године, дипломирала је на Факултету политичких наука у Београду, где сада живи а објавила је већи број књига и члан је Удружења књижевника Србије.