Пријете нам тропске болести!

Епидемиолози упозоравају на опасност од тзв. векторских зараза које најчешће преносе комарци.

Здравље 25.05.2015 | 11:00

ЧАК 2,5 милијарди људи у ризику је од оболевања од тропских болести, упозорили су недавно стручњаци из Универзитета Уједињених нација. Међу заразним болестима које се најбрже шире су: маларија, денга, лајшманијоза, лајмска болест, шистозомијаза и жута грозница.

До оваквих упозоравајућих закључака дошли су стручњаци за јавно здравље из Велике Британије. Они су објавили извештај у коме упозоравају да климатске промене могу да убрзају продор векторских заразних болести у Енглеску, али и у многе друге европске земље са умереном климом. Они сматрају да ће глобално отопљење и просечан пораст температуре у наредним годинама у европском региону значајно да утичу на ширење денга грознице, вируса Западног Нила и грознице чикунгуње, болести које су иначе карактеристичне за тропске и суптропске области.

Ова предвиђања су у часопису "Тхе Ланцет инфецтиоус дисеасес" објавила два експерта из сектора за хитно реаговање у Институту за јавно здравље Енглеске - др Џољон Медлок и професор Стив Лич. Они у свом раду упозоравају да су векторске заразне болести у порасту широм Европе. Томе у прилог говори и неочекивана појава маларије у областима у којима је била елиминисана, као што је Грчка, или појава вируса Западног Нила у источној Европи, као и неколико случајева чикунгуње у Италији и Француској.

Није први пут да епидемиолози упозоравају на могућност ширења ових болести. У децембру прошле године Уједињене нације су упозориле да грозница денга озбиљно прети великом делу Европе и Северне Африке.

Тренутно су ове области исувише хладне да би јаја и ларве комараца преносника денга грознице могли да преживе хладне зимске месеце. Али, како глобална температура расте, и ових области ће бити све мање. Наиме, стручњаци предвиђају да се ускоро у многим регионима температура неће током године спуштати испод минус 18 степени Целзијуса, што је иначе и температура на којој јаја комараца који преносе ове болести, умиру.

Последњи извештај Универзитета Уједињених нација показује да је денга грозница присутна у око 100 подручја на свету, и да је болест која се тренутно најбрже шири и преноси убодом инсеката - пре свега комараца (из рода аедес), затим бува, мува, гриња и крпеља.

До сада је утврђено да у европском региону има само неколико врста комараца који могу да буду евентуални преносници вируса Западног Нила. Међутим, са порастом температуре, и станишта најпознатијег комарца преносника (Цулекс специес), умножиће се.

Професор Стив Лич каже да су климатске промене само један од неколико фактора који доприносе оваквој епидемиолошкој ситуацији. Ширењу помажу интензивни међународни саобраћај, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у узрочницима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције).
И овим, другим факторима бавили су се британски епидемиолози. Они су дуго надгледали морске луке, аеродроме и бензинске пумпе у Великој Британији не би ли пронашли евентуална легла комараца - преносника. Иако нису пронашли ниједан примерак комарца који потиче из тропских крајева, упозорили су да би требало више обратити пажњу на депоније на којима се одлажу коришћене аутомобилске гуме, иначе омиљена легла комараца. У одбаченим гумама се, наиме, скупља кишница, а у топлим условима то су идеална места за развијање ларви комараца.

Дугорочна предвиђања британских научника о ширењу тропских заразних болести су такође упозоравајућа: очекује се да ће 2040. године климатски услови бити такви да ће, на пример, вирусу чикунгуње бити потребан само један месец да се прошири Лондоном, а 2070. године, вирус ће се проширити на целу југоисточну Енглеску за само три месеца.

И Светска здравствена организација упозорава да ће се болести које преносе вектори ширити и јачати у наредним годинама.

У Европи су већ забележене аутохтоне епидемије чикунгуња грознице у Француској и Италији 2007. и 2010. године, денге у Француској и Хрватској, па је реална опасност да се те болести одомаће у Европи, уколико се не предузму превентивне мере у пуном опсегу.

Тренутно не постоји лек, нити вакцина против денга грознице, као ни против вируса Западног Нила. Једина заштита је смањивање ризика од уједа комараца. Денга вирус узрокује толико високу температуру да се особе које га имају осећају као да им се кости ломе.

Повишена телесна температура, главобоља, умор, бол у зглобовима, осип на кожи, натечени лимфни чворови, бол у очима, најчешћи су симптоми вируса Западног Нила.

Обећавајућа вакцина против денга вируса могла би да буде прекретница после двогодишњег тестирања у пет азијских земаља. Докторка Марија Росарио Капединг је једна од истраживача. Она каже да је вакцина преполовила број случајева денга грознице и значајно умањила број озбиљних случајева који узрокују крварење:

- Делотворност вакцине против денга хеморагичне грознице, према критеријумима СЗО, после три дозе била је 88,5 одсто.

Још једно обимно истраживање одвија се у Латинској Америци, а вакцина би могла да буде доступна ове године.

Ускоро би могли да се појаве и другачији начини за спречавање вируса. На "Џонс Хопкинс" истраживачком институту за маларију, професор Џорџ Демопулос открио је начин за блокирање денга вируса код лабораторијских комараца. Следећи корак је, каже он, да се исто учини код дивљих комараца.

- Денга, као и маларија, јесу болести које је једино могуће контролисати кроз више приступа. Оне су као рат. Не можете да победите у рату само са једним оружјем. Потребно вам је више врста оружја и стратегија да бисте победили у рату. Исто се односи на те болести.

Извор: Новости