Да ли ће човјечанство наставити да расте?

Просечна људска висина у појединим индустријализованим земљама света повећана је у последњих неколико деценија за 10 центиметара, с изузетком Холандије, чији су становници у просеку порасли 20 центиметара. У чему се крије узрок ове појаве? Да ли ће се овај процес наставити?

Занимљивости 19.05.2015 | 07:28
Да ли ће човјечанство наставити да расте?

Управо су ова питања подстакла професора Џона Комлоса са Универзизета у Минхену да спроведе истраживање које би омогућило налажење одговора. Проучавајући податке војне евиденције владе, где је забележена и висина војника, Комлос је уочио да пораст и пад просечне људске висине претежно зависе од два фактора којима смо изложени током детињства, а то су: исхрана и болест.

Уколико деца не добијају довољно нутријената, шансе да ће достићи свој пун потенцијал висине прилично се смањују.

Закључак се намеће сам – главни узрок раста просечне висине становништва је бољи животни стандард.

Као један од примера могу послужити Британци. Наиме, после епидемије куге у средњем веку и великог броја смртних случајева, остало је више ресурса за постојеће становништво, што је узроковало нагли пораст просечне висине Британаца – само четири центиментра испод данашњег просека.

С друге стране, снажне зиме и сурови природни услови учинили су да просечан Француз у 17. веку буде висок само 162 центиметра.

Сличан ефекат изазвали су и свеопшта беда и напоран рад проузроковани индустријском револуцијом у 18. веку, а након друштвеног преврата који је настао као последица побољшања пољопривредне производње, увођења текуће воде и боље урбане хигијене, опет је забележен пораст просечне висине.

Као данашњи пример наводи се Северна Кореја, која се по индексу развоја (успоставиле су га Уједињене нације) налази на 188. месту од 195 земаља које су се нашле на листи.

Међутим, просечна висина Американаца у последњих 50 година није се померила за центиметар. Стручњаци као узрок наводе чињеницу да милиони Американаца немају здравствено осигурање и не посећују редовно лекаре. Такође, трећина становништва пати од претеране гојазности, јер једе искључиво брзу храну, а опште је познато да је индустријски обрађена храна сиромашна нутријентима и богата адитивима. Овакав начин исхране стога узрокује разне метаболичке поремећаје који, између осталог, имају негативан утицај на раст и развој људског организма.

Међутим, не треба заборавити ни на гене – какво год наше окружење било, максимални потенцијал за висину одређује управо ДНК.

С обзиром на тренутне услове, Комлос сматра да је људска досегла врхунац висине.

“Мислим да Холанђани представљају максимум који људска популација може да досегне – они су високи максимално онолико колико је могуће бити висок у оптималним условима”, наводи Комлос.

Извор: Б 92

Коментари / 0

Оставите коментар